Ђедовић Хандановић: Повећање резерви и диверсификација рута за снабдевање нафтом кључни за сигурност снабдевања

„Енергетска криза показала да је неопходно имамо што веће сопствене резерве енергената у Србији, како бисмо што мање зависили од других. С друге стране, рат у Украјини,  који је променио економску и политичку мапу Европе, а од пре неколико дана, нажалост, и сукоб у Израелу, прете да на дуже стазе буду фактор који утиче на сигурност снабдевања у Европи и са којим се морамо суочити. Све додатне количине нафте и нафтних деривата које можемо да обезбедимо и складиштимо у Србији као резерву, значи додатну енергетску сигурност за нашу привреду и грађана, а уједно је важно и за испуњавање обавеза у приступним преговорима са ЕУ", рекла је министарка на отварању 15. Нафтног форума Енергетске заједнице који се данас и сутра одржава у Београду.

Ђедовић Хандановић је истакла да је Полазним основама плана развоја енергетске инфраструктуре и мера енергетске ефикасности за период до 2028. са пројекцијама до 2030. године, предвиђена изградња нафтовода Србија-Мађарска који ће омогућити диверсификацију снабдевања сировом нафтом. „Циљ нам је да изградњом овог нафтовода добијемо још један правац снабдевања овим  енергентом, као што ћемо ускоро имати кад је у питању природни гас, и већу сигурност снабдевања домаће рафинерије, а тиме и домаћег тржишта", навела је министарка.

Она је рекла да су обавезне резерве нафтних деривата у прошлој години повећане за 54 одсто у односу на 2021. и да се ради на њиховом даљем повећању кроз пројекте који су у току. „У Смедереву се гради шест нових резервоара за складиштење нафтних деривата који ће моћи да складиште укупно близу 120.000 метара кубних енергената, од чега се за 80.000 очекује да буду у функцији у првој половини наредне године. Такође, међу пројектима које планира „Трансанфта" налази се изградња нових складишних капацитета", рекла је Ђедовић Хандановић.

Очување предвидивих цена нафтних деривата, према њеним речима, важно је како бисмо смањили инфлаторне притиске на грађане и привреду и сачували конкурентност економије. То ће, како је навела, бити циљ и у наредном периоду циљ, на чему ће држава радити у сарадњи са НИС-ом и другим нафтним компанијама.

„Уз све ове активности, настављамо да радимо на кључним дугорочним циљевима који се тичу повећања енергетске независности, односно транзиције ка чистим изворима енергије и смањењу зависности од фосилних горива. Очекујемо да и нафтне компаније, пре свих НИС, инвестицијама допринесу процесу декарбонизације и смањењу емисија штетних гасова", рекла је министарка.