Србија има амбиције да постане пуноправна чланица ЕУ, што значи да пратимо визију чланица ЕУ да до 2050. изађемо из угља, односно да декарбонизујемо наш енергетски сектор. Немамо „чаробни штапић" да преко ноћи две трећине електричне енергије коју добијамо из угља заменимо другим изворима, за то ће бити потребне године и огромна средства, и због тога је планирање кључно за успешну енергетску транзицију, рекла је данас министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић.

„У складу са том визијом планираћемо развој нашег енергетског сектора, на чему радимо кроз израду нове Стратегије развоја енергетике до 2040. са пројекцијама до 2050. и Интегрисаног националног плана за енергетику и климу, за који очекујемо да буде усвојен у току ове године. Наши циљеви биће амбициозни али реални, како бисмо обезбедили да имамо сигурност снабдевања и да наш процес енергетске транзиције буде финансијски одржив и социјално праведан за рударски сектор и све запослене у том сектору",  рекла је Ђедовић на отварању „Београдског енергетског форума".

Она је рекла да је удео од 45 одсто ОИЕ реалан циљ кад је реч о учешћу обновљивих извора у производњи електричне енергије, док би код финалне бруто потрошње циљ требало да буде између 30 и 40 одсто, што зависи од много фактора и модела енергетског сценарија.

„Очекујемо да врло брзо Влада усвоји листу приоритетних пројеката која обухвата за цео енергетски сектор, а прве индикације су да је потребно у наредним годинама да уложимо више од 15 милијарди евра, од чега већину у производне капацитете, а остало су улагања у преносну мрежу и дистрибутивни систем, сектор нафте и гаса. Улагаћемо у више соларне енергије из производних капацитета у власништву државе, у изградњу ХЕ Бистрица, а размотрићемо и да ли има техничких и економских услова за градњу ХЕ Ђердап 3. јер би једна таква електрана омогућила више енергетске независности грађанима Србије и више енергије ОИЕ на мрежи. Градићемо и улагаћемо и у соларну електрану Морава, ветроелектрану Костолац, Власинске ХЕ, као и у ревитализацију постојећих ХЕ. Зато нам је потребна јака државна компанија, повезивање са суседима, као и удруживање са стратешким партнерима који су најбољи у одређеним областима и од којих највише можемо да научимо", рекла је Ђедовић.

Министарка је подсетила да, иако тежимо истим циљевима, ни у Европи ни у региону као државе немамо сви исте стартне позиције. „Србија у овом тренутку нема приступ фондовима којима ЕУ подржава своје чланице у енергетској транзицији. Међутим, имамо приступ одређеним фондовима коју треба да користимо још ефикасније, и имали смо значајну подршку ЕУ на кључним пројектима као што су изградња гасне интерконекције Србија-Бугарска и Трансбалкански коридор", навела је Ђедовић.

Она је истакла да су усвајањем измена закона створени услови за увођење нових капацитета за производњу енергије из обновљивих извора, те да ће инвеститори имати неопходну сигурност и предвидљивост да планирају своје пројекте уз јасна правила кад је реч о одговорности за балансирање нових капацитета из ОИЕ, пре свега за комерцијалне пројекте.

Додала је и да посебно охрабрује велика заинтересованост за програме субвенција за повећање енергетске ефикасности у домаћинствима и за добијање статуса купаца-произвођача. „Број купаца-произвођача се у последњих шест месеци утростучио и сада их је више од 1.300, а укупна снага ових електрана износи око 15,5 мегавата", навела је Ђедовић.