Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић рекла је данас у Атини да Србија планира да настави да ради на повезивању са суседима у сектору гаса, преносне електричне енергије и транспорта нафте, које је услов веће енергетске сигурности и даљег напретка у енергетици.
Ђедовић Хандановић: Нема напретка у енергетици без регионалног повезивања
19. јануар 2024.
Ђедовић Хандановић у Атини учествује на Министарском састанку Групе на високом нивоу о енергетској повезаности Централне и Југоисточне Европе (CESEC) у Атини, на којем су присутну министри из земаља централне и југоисточне Европе.
„Енергетска сигурност Западног Балкана је уједно и енергетска безбедност Европе и главна тема је како да се боље повежемо да бисмо имали већу сигурност снабдевања кроз енергетску инфраструктуру, али и кроз трансформацију сектора електричне енергије који је приоритет у енергетској транзицији. Кад је реч о Србији, разговарали смо о изградњи реверзибилних хидроелектрана, пре свега РХЕ Бистрица. Са Румунијом намеравамо да додатно појачамо повезаност, јер планирамо проширење капацитета хидроелектрана на Ђердапу, а у перспективи и градњу нове, реверзибилне хидроелектране Ђердап 3. Регионално повезивање нам је важно и како бисмо изграђене нове капацитете из ОИЕ могли лакше и брже да интегришемо на мрежу“, рекла је министарка.
Она је истакла да ће после гасне интерконекције Србија-Бугарска, Србија радити на повезивању и са Северном Македонијом и Румунијом, што ће донети додатне изворе гаса у случају потребе, док је у нафтном сектору приоритет градња новог нафтовода између Србије и Мађарске.
„Разговарало се и о водонику као енергенту будућности, за који се припремамо кроз доношење неопходне регулативе за развој водоника, као и кроз разговоре о могућностима за производњу овог енергента у нашем индустријском сектору“, навела је Ђедовић Хандановић.
Ђедовић Хандановић је истакла и планове за развој преносне мреже.
„Са Мађарском ћемо дуплирати наше преносне капацитете, а у перспективи и са Бугарском, изградњом Централно-балканског коридора. Завршетком Трансбалканског коридора повезаћемо се боље са Црном Гором и Босном и Херцеговином, Румунијом и Италијом“ рекла је она.
Она је нагласила је да је Србија препозната као лидер у зеленој енергетској транзицији у оквиру Енергетске заједнице, због напретка који је остварен у претходних годину дана у области декарбонизације и реформама спроведеним у енергетском сектору.
„Повезивање са земљама чланицама ЕУ, али и осталим суседним земљама, дигитализација, правовремена изградња прекограничне енергетске инфраструктуре су нам неопходне да бисмо осигурали стабилност снабдевања. За то су потребне инвестиције и очекујемо снажну подршку међународних партнера и ЕУ на овом путу. Србија јача капацитете у јавном и приватном сектору, јер само синергијом можемо да остваримо циљеве које смо поставили, као што је 45% производње електричне енергије из ОИЕ до 2030. године“, навела је она.
Министарка рударства и енергетике на маргинама Министарског састанка разговарала је и са европском комесарком за енергетику Кадри Симсон, која је похвалила видљив напредак Србије у енергетском сектору и ефикасну реализацију пројеката у области енергетике, пре свега завршетак изградње гасне интерконекције Србија-Бугарска и успешно завршен процес аукција за доделу тржишних премија за обновљиве изворе енергије, који је био потпуно дигитализован и у складу са ЕУ стандардима.
