Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић разговарала је данас у Атини са министром енергетике Румуније Себастијаном Бурдужом о сарадњи две земље у енергетском сектору, изградњи гасне интерконекције Србија-Румунија и новим пројектима у хидроенергетици.

Ђедовић Хандановић је истакла да две земље имају традиционално добре и пријатељске односе који су основа за интензивирање билатералне сарадње у енергетском сектору.

„Румунија је Србији пријатељска суседна земља са којом гајимо снажне билатералне односе у многим сферама, а енергетика представља важан стуб наше сарадње. Деценијама успешно развијамо сарадњу у сектору електроенергетике, док хидроелектране на Дунаву представљају стуб сигурног снабдевања електричном енергијом у обе државе већ 60 година. Изградња нових реверзибилних хидроелектрана у овом тренутку нам је потребнија него икада, како бисмо остварили циљеве енергетске транзиције и лакше интегрисали капацитете из ОИЕ у наш систем. РХЕ Бистрица и РХЕ Ђердап 3 су међу најважнијим енергетским пројектима, који ће променити енергетску слику наше земље и омогућити балансирање варијабилних извора енергије. У току је рад на претходној студији изводљивости за РХЕ Ђердап 3, која ће показати техничку и економску оправданост овог пројекта. Веома нам је важно да о овом потенцијалном пројекту разговарамо са румунским партнерима због његовог регионалног утицаја“, рекла је министарка у Атини на маргинама Министарског састанка Групе на високом нивоу о енергетској повезаности Централне и Југоистичне Европе (CESEC).

Ђедовић Хандановић је истакла да је стратешки циљ Србије регионално повезивање у гасном сектору које треба да унапреди сигурност снабдевања гасом.

„Крајем прошле године смо пустили у пробни рад гасну интерконекцију Србија-Бугарска којом смо омогућили диверсификацију извора и праваца снабдевања и допремање гаса из ЛНГ терминала у Грчкој, као и гаса из Азербејџана. План нам је да се повезујемо и са осталим суседима, најпре са Северном Македонијом и Румунијом и додатно осигурамо снабдевање грађана и привреде, али и гасификацију јужних и источних делова наше земље. Влада Србије је прошле године препознала гасовод Мокрин-Арад као један од приоритетних пројеката који треба да се изгради до 2026. године. Очекујем ускоро и потписивање Меморандума о разумевању који ће обухватити и ову тему”, рекла је она.

Министарка је навела да је Србија повећала капацитете за пренос електричне енергије са Румунијом изградњом Трансбалканског коридора, а да је пројектом Беогрид планирано дуплирање постојећих капацитета.

Министар енергетике Румуније Себастијан Бурдуж упознао је министарку са плановима енергетске транзиције и истакао важност и потребу за изградњом реверзибилних хидроелектана које би овај процес убрзале.