Ђедовић Хандановић: Захваљујући ЕУ обезбеђен грант од 30 милиона евра за ветропарк „Костолац“, од идуће године производиће зелену енергију за око 30.000 домаћинстава у Србији

„Споразум који смо данас потписали за грант од 30 милиона евра представља важан корак у реализацији пројекта изградње прве ветроелекране ЕПС-а, ветропарка „Костолац“, заокруживањем финансијске конструкције за пројекат вредности 144 милиона евра. Производња ове електране, односно њених 20 ветротурбина, биће довољна да зеленом енергијом снабдева око 30.000 домаћинстава. Beтропарк ће се налазити на месту исцрпљених површинских копова и одлагалишта термоелектрана и копова Костолац”, рекла је она.

Подсећајући да ће за неколико месеци бити завршена изградња ТЕ Костолац Б3, министарка је нагласила да је следећи важан корак улагање у ОИЕ у које ЕПС није довољно улагао у претходним годинама, а то су енергија ветра и соларна енергија. „Очекујемо да ветропарк „Костолац“  буде прикључен на мрежу и почне да испоручује зелену енергију за наше грађане у првој половини 2025. У истом периоду требало би да буде завршена и ЕПС-ова соларна електрана „Петка“, снаге 9,75 МW. Све три нове електране у Костолцу – ТЕ Костолац Б3, Ветропарк Костолац, и СЕ Петка део су великих улагања у енергетски систем које планирамо у наредним годинама, а које ће бити завршене у периоду пре EXPO 2027.

Она је подсетила да је на јавном позиву у октобру 2023. године изабран и стратешки партнер за 1 GW самобалансирајућих соларних електрана, у комбинацији са батеријама, који ће реализовати конзорцијум предвођен јужнокорејском компанијом Huyndai Engineering, а који ће по завршетку бити у власништву ЕПС, тј. државе. „Код нових инвестиција у ОИЕ, посебно је важно да имамо могућност да се произведена енергија користи пре свега за домаће тржиште. Тиме ће више зелене енергије у нашем енергетском систему, значити не само здравију животну средину, него и већу енергетску сигурност и независност Србије, што је наш стратешки циљ“, навела је Ђедовић Хандановић.

Министарка је нагласила да су Европска унија и СР Немачка кључни партнери Србије у енергетској транзицији. „Србија и Немачка успоставиле су климатско партнерство у циљу подршке нашој земљи у спровођењу Зелене агенде ЕУ. Са Немачком успешно сарађујемо пре свега у сектору даљинског грејања, увођењу ОИЕ и развоју преносне мреже, која је од 2000. година уложила 1,5 милијарди евра у енергетски сектор. Уз финансијску подршку ЕУ реализујемо неке од најважнијих пројеката у енергетском сектору као што су гасна интерконекција са Бугарском и Трансбалкански коридор.  Посебно смо захвални на бесповратној помоћ од 165 милиона евра коју смо добили прошле године пре свега за помоћ енергетски угроженим купцима и улагања у дистрибутивну мрежу”, рекла је Ђедовић Хандановић.

Министарка за европске интеграције Тања Мишчевић рекла је да изградња ветропарка Костолац представља потврду партнерства Србије, Европске уније и СР Немачке у процесу енергетске диверсификације и зелене енергетске транзиције. „Око 30.000 домаћинстава имаће директну корист од овог ветропарка, не само због производње електричне енергије већ и заштите животне средине и смањења коришћења фосилних горива. Такође, пројекат ће имати утицај на нова запошљавања у Костолцу и околини како би се развијала употреба ОИЕ”, рекла је министарка и додала да Србија има добре пројекте који нам помажу да се наметнемо како бисмо добили значајна средства и грантове од ЕУ.

Амбасадор ЕУ у Србији Емануеле Жиофре рекао је ЕУ пружа снажну подршку Србији у процесу енергетске транзиције.

„Овај пројекат није само доказ посвећености Србије зеленој енергији већ и камен темељац нашег европског зеленог договора и праведне транзиције, који промовише привредни развој док чува нашу планету и грађане. Ветропарк Костолац представља наш заједнички подухват да се удаљимо од угља. Он симболизује нашу посвећеност смањењу ослањања на фосилна горива, декарбонизацији наших привреда и прихватању обновљивих извора енергије. Овај пројекат је само један елемент наше шире подршке Србији у енергетском сектору која износи преко 500 милиона евра. Плаћали смо рачуне за струју угроженим домаћинствима и предузећима, модернизујемо енергетски систем болнице ВМА и градимо нови енергетски аутопут који доноси зеленију и сигурнију енергију у Србију: Трансбалкански електро-коридор. Стога је ЕУ најважнији партнер Србије у области енергетике”, рекао је он.

Амбасадорка СР Немачке у Београду, Анке Конрад, рекла је да је Немачка поуздан партнер у области енергетске транзиције и да је кроз регионално климатско партнерство, доследно фокусирана на подршку развоју зелене енергије у Србији, као и на енергетско повезивање у Европи. „Интензивно улажемо, на пример, у енергетску рехабилитацију објеката у јавном сектору, попут ВМА, или у Трансбалкански коридор којим се неће само повезати Западни Балкан са ЕУ, већ и повећати капацитет мреже. Поред тога, улажемо у декарбонизацију топлана, кроз коришћење биомасе попут дрвене сечке или соларне енергије. Осим инфраструктурних пројеката, у сарадњи са ЕБРД-ом обезбеђујемо зајам ЕПС-у и кредитне линије за комерцијалне банке намењене малим и средњим еколошким предузећима, као и зеленим инвестицијама“, навела је Конрад.

Она је нагласила да ветропарк у Костолцу представља прекретницу јер ће повећати удео ОИЕ у производњи енергије у Србији, а његова годишња производња од 187 гигават-часова замениће око 95.000 тона угља које би било потребно за производњу исте количине електричне енергије.

Пројекат изградње ветропарка „Костолац“ финансира се кредитом немачке развојне банке KfW у износу од 80 милиона евра и грантом од 1,8 милиона евра, као и грантом од 30 милиона евра од стране Европске уније преко Инвестиционог оквира за Западни Балкан (WBIF), док 32,2 милиона евра колико обезбеђује ЕПС.