Ђедовић Хандановић на Српско-грчком пословном форуму: У наредним годинама никада веће инвестиције у енергетику, Грчка постаје важан партнер у гасном снабдевању

„Традиционално добри и пријатељски односи Србије и Грчке су одлична основа за унапређење наше економске сарадње. Како је рекао премијер Мицотакис, енергетика је област у којој можемо значајно више да сарађујемо у наредном периоду, имајући у виду велико искуство грчких компанија у области енергетске транзиције, али и интересовања за значајно већу сарадњу у секторима гаса и електроенергетике, о чему ће данас више разговарати представници наших енергетских предузећа“, рекла је она.

Министарка је истакла да се у годинама испред нас, кормило нашег енергетског сектора окреће ка инвестицијама које ће омогућити већу енергетску независност и сигурније снабдевање за наше грађане и компаније. „Као што је потврђено у програму „Скок у будућност – Србија 2027“ који је недавно представио председник Александар Вучић, у наредних неколико година уложићемо више него икада раније у енергетску инфраструктуру јер без развоја енергетског сектора нећемо моћи да економски развијамо земљу и остваримо планиране резултате. Отворени смо за разговоре са свима који имају интересовање за учешће у развојним пројектима и верујем да постоји велики потенцијал да више сарађујемо у енергетском сектору са грчким партнерима“, рекла је она.

Ђедовић Хандановић је указала да се у гасном сектору, после завршетка интерконекције са Бугарском крајем прошле године, Србија физички повезала са изворима гаса из Каспијског региона и LNG терминала у грчкој луци Александрополис што значи да Грчка постаје важан партнер Србије у гасном снабдевању.

„Већ смо договорили испоруке до 400 милиона кубних метара гаса годишње из Азербејџана до 2026. године, које након тога могу бити и три пута веће. Такође, резервисали смо 300 милиона кубних метара гаса из LNH терминала у Александрополису на годишњем нивоу, од тренутка када терминал постане у потпуности оперативан, што се очекује у наредним недељама“, рекла је министарка.

Она је додала да се планира изградња још два нова гасовода са Северном Македонијом и Румунијом, који ће бити завршени пре почетка специјализоване изложбе ЕXПО 2027.

„Сви ти нови правци осим што ће допринети диверсификацији снабдевања, ојачаће позицију Србије као транзитне земље. Завршетком Балканског тока постали смо важна земља у снабдевању гасом земаља централне и источне Европе, што се потврђује и након изградње гасне интерконекције са Бугарском али и будућим интерконекцијама. Налазимо се на раскрсници гасних коридора у овом делу Европе и настојаћемо да и у будућности останемо кредибилан и поуздан партнер који доприноси регионалној енергетској безбедности“, рекла је Ђедовић Хандановић.

Додала је да Србија ради и на диверсификацији снабдевања у нафтом сектору, имајући у виду да се снабдевање тренутно обавља само из једног правца, преко Јадранског нафтовода.

„До почетка специјализоване изложбе ЕXПО 2027 изградићемо нафтовод дужине 128 километара са Мађарском који ће додатно повећати сигурност снабдевања домаће рафинерије и тржишта. Такође разматрамо повезивање са нафтним изворима у Грчкој, кроз Северну Македонију, о чему смо данас детаљније разговарали са грчким премијером Мицотакисом. Желимо да сарађујемо са Грчком и у овој области што би додатно диверсификовало снабдевање и унапредило енергетску безбедност“, рекла је министарка.

Министарка је указала да је циљ Србије до 2030. године повећање удела обновљивих извора енергије на 45 одсто, као и проналазак решења за балансирање новим капацитетима из соларних и ветроелектрана на чему такође и Грчка предано ради у процесу енергетске транзиције.

„Грчки консултанти који имају велико искуство у планирају енергетске транзиције, пружају нам велику подршку у изради Интегрисаног националног енергетског и климатског плана и веома добро разумеју потенцијале и изазове који предстоје на том путу. Један од највећих приоритета у наредном периоду представља балансирање капацитетима из ОИЕ због чега ћемо морати да градимо реверзибилну хидроелектрану Бистрица и потенцијално РХЕ Ђердап 3. Вредност пројекта изградње РХЕ Бистрица, снаге 628 МW, процењује се око милијарду евра. Исту улогу, само са још већим капацитетима имаће пројекат РХЕ Ђердап 3, који са инсталисаном снагом око 1.800 МW представља значајан капацитет и у регионалним оквирима”, рекла је министарка.

Указала је да ће Србија у потпуности искористити своје хидропотенцијале и да ће се у наредних четири до пет година уложити више од 400 милиона евра у ревитализацију четири хидроелектране чиме ће се повећати њихова инсталисана снага за неколико десетина мегавата, као и радни век за неколико деценија.

Истакла је да ће се реализацијом инвестиција из јавног и приватног сектора, до краја деценије, обезбедити на мрежи нових 3,4 ГW електрана које користе енергију ветра и сунца.

„То, између осталог, укључује електране на обновљиве изворе које гради „Електропривреда Србије“, 1 ГW самобалансираних соларних електрана које представљају један од највећих пројеката у области ОИЕ у Европи, као и капацитете из ОИЕ које граде приватни инвеститори. На првим аукцијама за тржишне премије из ОИЕ обезбедили смо изградњу више од 700 МW зелених мегавата, од чега 425 МW у систему подстицаја. План је да за три године кроз систем аукција обезбедимо нових 1.300 зелених МW“, рекла је министарка.

Министарка је рекла да више зелених мегавата у енергетском систему захтева и значајно већа улагања у преносну и дистрибутивну мрежу. „Прошле године смо покренули највеће до сада инвестиције у дистрибутивну мрежу од око 180 милиона евра, захваљујући финансијској подршци ЕУ, где постављамо нова паметна бројила, мењамо трансформаторе, дрвене стубове и оснажујемо нашу мрежу како би била сигурнија и стабилнија. Те инвестиције су од важан предуслов наставку раста наше привреде и индустије“, рекла је она.