Ђедовић Хандановић: До краја године повећање капацитета ветроелектрана од 45 одсто

„У претходних 20 месеци значајно смо унапредили регулаторни оквир и створили прилику за развој сектора обновљивих извора енергије. На првим аукцијама за тржишне премије за произвођаче ОИЕ обезбедили смо више од 700 МW нових капацитета из ветра и солара, а први резултати су већ видљиви. Кроз аукције и комерцијалне пројекте капацитети ветроелектрана биће значајно увећани, са почетних 510 МW. Соларне електране су први пут „пребациле” 100 мегавата и до краја године очекујемо да достигнемо око 150 МW, а имали смо укупно 20 МW пре две године. Поред тога, ЕПС је кренуо одлучније у промену производног портфолија, кроз пројекте ветропарка Костолац и СЕ Петка, који значајно напредују”, рекла је Ђедовић Хандановић на конференцији Bloomberg Adria о одрживости пословања.

За одрживу интеграцију нових великих капацитета из ОИЕ, кључна је изградња РХЕ Бистрица, за коју је добијена сагласност јапанске владе за подршку пројекту и припрему финансирања, рекла је министарка. „На добром смо путу да током идуће године кренемо у припремне радове и да за око пет година имамо 646 МW ове реверзибилне хидроелектране на мрежи. То је посебно важно због великих пројеката, као што је 1 GW соларних електрана, за које преговарамо, укључујући и финансирање и које до 2028. треба да буду изграђене и да постану део портфолија ЕПС-а”, навела је она.

Нагласила је и да је пре мање од две године било 410 купаца-произвођача електричне енергије, а да их сада има више од 3.000, док је њихов капацитет повећан са 6 МW на више од 50 МW.

„Наставићемо да унапређујемо регулаторни оквир за прозјумере и да подржавамо грађане субвенцијама да постављају соларне панеле. Више од 500 прозјумера је саградило соларне електране уз субвенције државе. Кад је реч о индустрији, планирамо ове године нове измене Закона о енергетици, које ће увести концепт активног купца који постоји у ЕУ, чиме ћемо створити повољнији амбијент за компаније које желе да активније се укључе и на тржиште. Наравно, за све то је предуслов да наставимо са реализацијом историјски највећих улагања у дистрибутивни систем, које је подржано и бесповратним средствима ЕУ”, рекла је Ђедовић Хандановић.

Она је нагласила да стартна позиција Србије у енергетској транзицији није завидна, кад се пореди са земљама које имају већу финансијску подршку као чланице ЕУ, попут Пољске и Чешке.

„Зато је потребно да пажљиво планирамо процес транзиције, како би се он спровео одговорно према енергетском систему, према грађанима, који не треба да буду изложени високим трошковима, и према привреди, која треба да остане конкурентна. Храбро корачање у том процесу важно је не само због наших међународних обавеза, већ због нас самих, због здраве животне средине и одрживе будућности наше земље”, поручила је министарка.