Ђедовић Хандановић: Меморандум у области нуклеарне енергије - „ветар у леђа“ домаћим стручњацима, академској и научној заједници

„Потписивањем Меморандума желели смо да повежемо министарства, наше академске и научне институције, да им дамо „ветар у леђа“ како бисмо били у стању да уопште размотрамо коришћење нуклеарне енергије у нашој земљи. Тема снабдевања енергијом је питање и енергетске и националне безбедности и зато је важно да на стручан и посвећен начин размотримо све чињенице и да не прескочимо ниједну степеницу на том путу, јер немамо простора за грешке“, рекла је Ђедовић Хандановић на панелу “Hуклеарна енергија од прошлости до будућности“, којим је отпочела јавна дебата о могућностима за коришћење нуклеарне енергије у Србији.

Она је додала да израда прелиминарне техничке студије треба да обезбеди компаративну анализу доступних технологија на тржишту, покаже које су предности и мане могућих решења и који су технички, економски и тржишни параметри за градњу нуклеарних електрана. „То су неопходни предуслови за доношење информисаних одлука у будућности, заједно са развојем образовних и научних програма, јачања капацитета у нашим институтима и стварањем регулаторног и институционалног оквира“, рекла је министарка.

Коришћење нуклеарне енергије предвиђено и једним од сценарија Интегрисаног националног енергетског и климатског плана, као и новом Стратегијом развоја енергетике, где се  разматра увођење нуклеарних електрана у електроенергетски систем Србије након 2040. „И кроз израду стратешких докумената показали смо да смо свесни неопходности да сагледамо и могућност коришћења нуклеарне енергије да бисмо задовољили наше потребе за енергијом у условима кад постепено излазимо из фосилних горива“, додала је она.

Она је нагласила да је у Србији од 1989. на снази законска забрана изградње нуклеарних електрана, уведена као реакција на акцидент у Чернобиљу 1986. „Међутим одредбе тог закона не односе се на научноистраживачке и истраживачко-развојне радове, рударско-геолошке истражне радове, образовање кадрова. Регулаторни услови су само један од елемената, постоји низ других корака које треба да спроведемо да бисмо могли да донесемо информисану одлуку о нуклеарној енергији. Струка је рекла да имамо темељ који треба да развијамо, пре свега у смислу развоја стручног знања. Постоје смернице Међународне агенције за атомску енергију (IAEA) о корацима и условима које треба испунити, а имамо и потписане споразуме и са компанијама које су носиоци знања и технологија у области нуклеарне енергије. То је важно пре свега за развој стручних знања, а не опредељује нас унапред за одређеног партнера или технологију“, навела је министарка.

Сандра Докић, државна секретарка у Министарству заштите животне средине рекла је да је коришћење нуклеарне енергије значајно у контексту климатских политика Европске уније која је потписивањем Зеленог договора поставила циљ да до 2050. године достигне климатску неутралност елиминисањем емисија угљен-диоксида.

Додала је да се у Европи 26 одсто електричне енергије производи из нуклеарних електрана и да Пољска, високо зависна од угља као и Србија, планира изградњу шест нуклеарних реактора за производњу електричне енергије, a да неке суседне земље попут Румуније, проширују своје нуклеарне капацитете.

Др Мирослав Трајановић, државни секретар у Министарству науке, технолошког развоја и иновација истакао је да ће то министарство пружити сву неопходну подршку како би се унапредили професионални капацитети неопходни за изградњу нуклеарних електрана за производњу електричне енергије. Додао је да се нуклеарна енергија може користити у енергетици, медицини и науци и да су бројне европске земље, раније скептичне по питању примене, одлучиле да користе нуклеарну енергију у различитим областима.

Ђурица Танкосић, међународни експерт, рекао је да је наша земља још осамдесетих година прошлога века имала амбиције да гради нуклеарна постројења за производњу електричне енергије и да је потребно наставити тамо где смо стали 1985. године.

Када је реч о људским капацитетима, Танкосић је нагласио да за разлику од земаља попут Египта, Бангладеша и Јордана које већ развијају нуклеарне програме, Србија има већи технолошки и ресурсни потенцијал.

Миодраг Месаровић, међународни експерт, рекао је да се данас у 32 земље у свету нуклеарна енергија користи за производњу електричне енергије, у којима је изграђено 438 електрана инсталисане снаге 392.000 МW. Додао је да велики број земаља има амбицију да уђе у нуклеарни програм и да су се светски званичници због енергетске транзиције определили да утроструче капацитете до 2050. године.

Потписници Меморандума су Институт за нуклеарне науке Винча, ЈП „Нуклеарни објекти Србије“, Директорат за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије (СРБАТОМ), Српско нуклеарно друштво, Институт за физику, Физички факултет, Природно математички факултет у Новом Саду, Природно математички факултет у Крагујевцу, Електротехнички факултет (ЕТФ), Машински факултет, Технолошко-металуршки факултет из Београда, Факултет техничких наука у Новом Саду, Електротехнички институт Никола Тесла, Факултет за физичку хемију, Биолошки факултет, Грађевински факултет, Економски факултет, Медицински факултет. Меморандум су, поред Министарства рударства и енергетике, потписали и Министарство науке, технолошког развоја и иновација, Министарство просвете, Министарство заштите животне средине, Министарство здравља, као и предузећа „Електропривреда Србије“ и „Електромрежа Србије“.