Уговор о зајму ЕБРД вредан 30 милиона евра са председницом ЕБРД Одил Рено-Басо, потписао је први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали, док је министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић потписала споразуме о донацијама Швајцарског државног секретаријата за економске послове (SECO) у износу од 4,5 милиона евра и Европске уније у оквиру Регионалног програма енергетске ефикасности (REEP) вредан три милиона евра. Заједно са раније потписаним споразумом о бесповратним средствима SECO вредним три милиона евра, обезбеђено је свих 40,5 милиона евра за реализацију пројекта.
Први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали рекао је да је потписивање уговора са ЕБРД за Републику Србију изузетно важно јер на тај начин доприносимо здравијој животној средини кроз побољшање квалитета ваздуха, коришћењу обновљивих извора енергије у производњи топлотне енергије и повећању енергетске ефикасности.
„У наредном периоду настављамо да улажемо у сектор енергетике, где реализујемо заиста велике инвестиције предвиђене програмом „Скок у будућност – Србија 2027“, а чиме осигуравамо сигурност снабдевања и пратимо убрзани развој наше привреде. Такође, улагања у здравију животну средину, која директно доприносе побољшању квалитета живота наших грађана, остају на врху приоритета Владе Републике Србије и зато ћемо наставити са инвестицијама и у тој области“, рекао је Мали.
Ђедовић Хандановић је рекла да је ЕБРД један од најважнијих партнера Србије у енергетској транзицији и да се од данас сарадња са том институцијом у области ОИЕ проширује и на област даљинског грејања.
„Ако желимо да имамо одрживу енергетику и мање загађењa, није довољно да само производња електричне енергије буде из чистих извора, једнако је важно да улажемо и у модернизацију топлана и да улажемо у чистије изворе топлотне енергије што овим пројектом и постижемо. У претходном периоду радили смо на увођењу биомасе у системе даљинског грејања, док ће кроз овај пројекат топлане у Србији почети да користе и соларне колекторе, топлотне пумпе, отпадну топлоту, геотермалне изворе, уз пратећу модернизацију топловодне мреже“, рекла је министарка.
Пројекат ће се спроводити у 10 локалних самоуправа: Бечеју, Богатићу, Крагујевцу, Краљеву, Крушевцу, Новом Пазару, Нишу, Панчеву, Параћину и Вршцу.
„Примера ради, у Богатићу ће се уместо котларнице на угаљ прећи на коришћење геотермалне енергије. У Новом Пазару уместо угља уводи се топлотна пумпа која користи отпадну топлоту из водовода. У Крушевцу топлотна пумпа ће омогућити да се отпадна топлота из система за пречишћавање отпадних вода искористи у систему даљинског грејања. Реализацијом свих планираних пројеката производња топлотне енергије из ОИЕ у Србији биће удвостручена, уз значајно повећање енергетске ефикасности и смањење емисије угљен-диоксида“, рекла је Ђедовић Хандановић.
Председница ЕБРД, Одил Рено-Басо, истакле је пројекат има за циљ трансформацију система даљинског грејања у Србији. „С обзиром на тренутну зависност система даљинског грејања у Србији од фосилних горива и њихову значајну енергетску неефикасност, овај пројекат означава прекретницу у побољшању квалитета животне средине и повеcћању енергетске безбедности Србије. Поред тога, локалне заједнице ćе у многоме унапредити квалитет живота, нарочито у зимским месецима када је загађење ваздуха услед коришћења фосилних горива изузетно велико“, навела је она.
Укупна вредност пројекта „Обновљиви извори енергије у системима даљинског грејања у Србији – Фаза 1” износи 40,5 милиона евра, од чега 10,5 милиона евра чине бесповратна средства.
Потписивању су присуствовали представница Делегације ЕУ Елвира Ангуло Родригез, амбасадор Швајцарске Конфедерације у Републици Србији Урс Шмид, као и амбасадор Републике Аустрије у Републици Србији Кристијан Ебнер.
Такође, током посете председнице ЕБРД Србији, потписан је и Споразум о донацији између Министарства рударства и енергетике и ЕБРД о техничкој помоћи Управи за финансирање и подстицање енергетске ефикасности.
„Донацијa од 2,35 милиона евра, коју је обезбедила ЕУ биће искоришћена за повећање капацитета Управе која спроводи Програм доделе субвенција за енергетску санацију јавних објеката у Републици Србији, а има и важну улогу у подршци грађанима да повећају енергетску ефикасност у својим домаћинствима. Уз подршку Управе додељене су субвенције за више од 30.000 домаћинстава, а санирано је и 165 објеката од јавног значаја. Само прошле године субвенционисали смо санацију 21 школе, вртића, културних центара у исто толико градова и општинa. Ове године смо добили двоструко већи број пријава за јавне објекте, тачније укупно 48 пријава, будући да су у буџету Републике Србије за ове намене обезбеђена два пута већа средства“, навела је министарка.