„То значи поштовање правног поретка наше земље. Уставни суд прогласио је одлуку Владе из 2022. године о укидању Просторног плана неуставном, и у том смислу Влада Србије је вратила на снагу Уредбу која је давала могућност да се пројекат „Јадар“ развија, у складу са законским процедурама. Одлука Владе не прејудицира одлуку о пројекту, већ се констатује одлука Уставног суда која мора да се поштује“, рекла је министарка.
Она је нагласила да ће Влада наставити да ради у интересу грађана и потенцијалног развоја пројекта у складу са законима, процедурама и највишим стандардима заштите животне средине.
„Усклађујемо правни систем са нормативним оквиром у ЕУ, подижемо захтеве и стандарде за развој сваког пројекта када су у питању јавне дебате, увиди и студије. Влада и ресорно министарство наставиће да раде свој посао поштујући све процедуре и радећи у интересу грађана. Стандарди у рударству се константно развијају и ми ћемо то пренети у наш законодавни оквир“, рекла је она.
Министарка је истакла да је рударство веома важна индустријска грана за Србију која је богата рудама и минералним сировинама.
„Започели смо рад на измени Закона о рударству и геолошким истраживањима како бисмо још више заштитили наше интересе и дали веће шансе за развијање рударства. Наши захтеви треба да буду бескомпромисни а када је пројекат „Јадар“ у питању, потребно је да развијамо цео ланац вредности до производње батерија и електричних возила. Литијум је важан минерал за којим постоји велика тражња у Европи и свету а ми треба паметно да размислимо како можемо да развијамо тај пројекат на здравим основама, поштујући највише стандарде заштите животне средине. Од тога ће велику корист имати локалне заједнице с обзиром да ће се градити и пратећа инфраструктура, путеви и пруге уз запошљавање више од 2.000 висококвалификованих људи чиме ће се наша земља позиционирати у индустријском развоју Европе“, рекла је Ђедовић Хандановић.
Када је у питању рекордна потрошња електричне енергије током високих температура, министарка је истакла да електроенергетске компаније будно прате ситуацију.
„Раст температура утиче на рад енергетског сектора. У том смислу планирају се дежурства и повећава надгледање у складу са температурним прогнозама и црвеним метео-алармом. Забележили смо рекордну потрошњу електричне енергије 15. јула од 103,5 гигават-часова која је за око 10 до 15 одсто већа у односу на претходну годину. У зимским месецима када су дани изузетно хладни потрошња износи око 110 гигават-часова што довољно говори да се потрошња у летњем и зимском периоду изједначава“, рекла је министарка.
Она је рекла да „Електропривреда Србије“ спроводи планиране ремонте који су од изузетне важности за енергетски систем.
„После 42 године нисмо више могли да одлажемо ревитализацију реверзибилне хидроелектране Бајина Башта. Када се заврши ревитализација оба агрегата, то ће продужити живот овог постројења за 35 година, а оно је од изузетне важности за нашу енергетску сигурност. Завршени су радови на тунелу и цевоводу и очекујемо врло брзо пуштање у рад једног агрегата чим се заврше тестирања, док се ревитализација другог агрегата наставља по плану. ЕПС је планирао екстерне набавке електричне енергије по повољнијим ценама у односу на тренутне. Расту цене електричне енергије на тржишту југоисточне Европе, наставићемо да пратимо дешавања, да попуњавамо депоније и акумулације ради што веће сигурности“, рекла је Ђедовић Хандановић.