Усвајањем Интегрисаног националног енергетског и климатског плана Републике Србије за период до 2030. године са пројекцијама до 2050. године, отпочиње нова етапа у развоју енергетског сектора Србије, која треба да допринесе већој сигурности снабдевања, уз повећање учешћа чистих извора енергије и већу заштиту животне средине, рекла је министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић поводом усвајања овог документа на Влади.
Ђедовић Хандановић: Усвојен Интегрисани план за енергетику и климу, до 2030. године 45 одсто електричне енергије из ОИЕ
25. јул 2024.
„Усвајањем Интегрисаног плана Србија добија стратешки документ који је усклађен са визијом Европе у погледу декарбонизације енергетског сектора, а који представља својеврсну „мапу пута“ Србије у енергетској транзицији. Тај план је прилагођен карактеристикама нашег енергетског сектора и императиву да у сваком тренутку наши грађани и привреда могу да рачунају на сигурно снабдевање. Интегрисани план ставља тежиште на улагања у обновљиве изворе енергије, где око 3,5 гигавата нових електрана на енергију сунца и ветра треба да буде на мрежи до 2030, што значи да ће се скоро сваки други мегават-сат произведене електричне енергије обезбеђивати из чистих извора“, рекла је министарка.
Мере предвиђене овим планом укључују између осталог интензивна улагања у повећање енергетске ефикасности у свим секторима, веће коришћење ОИЕ за грејање и хлађење и постепену електрификација саобраћаја. Примена мера из ИНЕКП, према речима министарке, треба да омогући остварење главног циља у борби против климатских промена, а то је смањење емисије гасова с ефектом стаклене баште за 40,3 одсто у односу на 1990. годину.
„Доношењем амбициозног али остварљивог плана за енергетску транзицију, Србија је показала спремност да с једне стране ради на повећању сопствене енергетске сигурности и независности, a сa друге на испуњењу својих међународних обавеза у погледу остваривања глобалне климатске агенде. Ово је важан стратешки документ за усаглашавање са захтевима Европске уније и укључује циљ спајања тржишта електричне енергије са јединственим тржиштем ЕУ. Србија дели визију Европе у области енергетике, остварујући је у складу са нашим степеном развоја и ресурсима којима располажемо“, навела је Ђедовић Хандановић.
Министарка је навела да циљеви обухваћени ИНЕКП-ом обухватају реализацију пројеката како јавног тако и приватног сектора.
„Енергетска транзиција је питање како за државу, тако и за привреднике, читав приватни сектор и сваког појединца. Рачунамо на приватне инвестиције и на повећање енергетске ефикасности у домаћинствима, које држава свакако субвенционише”, рекла је она.
Интегрисани национални енергетски и климатски план (ИНЕКП) је кључни стратешки документ којим се дефинишу стратешки циљеви и динамика њиховог остваривања у процесу енергетске транзиције. Политике и мере за остваривање циљева ИНЕКП груписане су у пет кључних димензија: декарбонизација, која обухвата емисије гасова с ефектом стаклене баште (GHG) и обновљиве изворе енергије, енергетска ефикасност, енергетска сигурност, унутрашње енергетско тржиште и истраживање, иновације и конкурентност.
