Ковачевић о новој Стратегији развоја енергетике: Амбициозни циљеви декарбонизације уз очувањe енергетске сигурности

„До 2030. године, укупна инсталисана снага ветроелектрана и соларних електрана треба да буде 3,5 GW, чиме ће скоро сваки други произведени мегават-сат бити из зелене енергије. До 2040, капацитет из ОИЕ би требало да буде повећан скоро три пута. Ове амбициозне циљеве можемо да остваримо уколико тај терет поделе јавни и приватни сектор. Tај процес смо успешно започели првим аукцијама за тржишне премије из ОИЕ, а прве значајније промене у нашем енергетском портфељу очекујемо до краја ове деценије“, рекао је Ковачевић на отварању јавне расправе о Нацрту Стратегије развоја енергетике у Привредној комори Србије.

Стратегија предвиђа интензивна улагања у повећање енергетске ефикасности у свим секторима, као и наставак инвестиција у преносну мрежу. „У наредне три до четири године треба да буду завршене све секције Трансбалканског коридора. Планирани су и пројекат Панонског коридора, који треба да удвостручи капацитет преносне мреже ка Мађарској, Централнобалканског коридора који ће повећати капацитете ка Бугаркој, и пројекат Беогрид који ће омогућити евакуацију ОИЕ из Баната ка београдском региону. Наставићемо и инвестиције у дистрибутивни систем, где су започета велика улагања у реконструкцију нисконапонске мреже, замену бројила, дигитализацију и аутоматизацију дистрибутивног система“, навео је Ковачевић.

У сектору гаса и нафте, приоритет је диверсификација снабдевања, с обзиром на високу зависност од увоза ових енергената. „Изградњом нафтовода Србија-Мађарска обезбедићемо већу сигурност снабдевања сировом нафтом, а радиће се и на повећању  капацитета за складиштење резерви нафте и нафтних деривата. У гасном сектору, наставићемо да радимо на диверсификацији праваца и извора снабдевања изградњом интереконекција ка Румунији која има своје резерве гаса, као и ка Северној Македонији, где се јачају везе са Јужним гасним коридором и LNG терминалима”, рекао је Ковачевић.

Нацрт Стратегије, према његовим речима, промовише и припремање Србије за већу употребу водоника у енергетици, кроз успостављање законске регулативе, јачање технолошког и научно-истраживачког потенцијала.

Он је нагласио да је кроз Нацрт Стратегије стављена на сто тема нуклеарне енергије, и подсетио да је недавно потписан Меморандум о разумевању о примени развоја нуклеарне енергије у Републици Србији, који је окупио државне институције, стручну и научну заједницу. „Један од првих корака за успостављање широког дијалога на ову тему је укидање мораторијума на нуклеарну енергију. У наредним деценијама, биће потребно да на одржив начин решимо како ћемо заменити базну енергију из термоелектрана, где се нуклеарна енергија намеће као најбоље решење које обезбеђује и сигурност снабдевања и карбонску неутралност. Пред нама је дуг пут и много рада, али нова Стратегија даје важан оквир за развој и унапређење нашег енергетског сектора“, рекао је Ковачевић.