Ђедовић Хандановић је рекла да Србија разматра коришћење нуклеарне енергије у контексту обезбеђивања дугорочне енергетске сигурности, у условима постепеног смањивања коришћења фосилних горива и повећања потреба за енергијом у наредним деценијама.
„Наш циљ је да до 2030. најмање 45 одсто енергије добијамо из обновљивих извора, што очекујемо да достигнемо кроз реализацију инвестиција јавног и приватног сектора, али су нам потребни и нови базни капацитети, који би обезбедили сигурност снабдевања у условима смањења производње из угља. Могућност коришћења нуклеарне енергије сагледали смо кроз усвојени Национални интегрисани план за енергетику и климу, који кроз варијације једног од сценарија предвиђа увођење нуклеарне енегије након 2040, а у процесу јавних консултација је и нова Стратегија развоја енергетике, која такође разматра опцију нуклеарне енергије. Такође, изменама Закона о енергетици, које се налазе у јавној расправи, предлаже се стављање ван снаге Закона о забрани изградње нуклеарних електрана", рекла је министарка на отварању радионице са експертском мисијом IAEA.
Подсетила је и да је Министарство недавно потписало Меморандум са представницима пет министарства и 20 факултета, научних института и енергетских предузећа у области примене развоја нуклеарне енергије у Републици Србији, са циљем окупљања стручњака из ове области и отварања јавне дебате.
„Расписана је и јавна набавка за израду прелиминарне техничке студије, која треба да омогући разумевање доступних технологија, аргумената за и против нуклеарне енергије и анализу тржишта. Србија је на самом почетку процеса успостављања институционалног и регулаторног оквира, како би уопште могла да се разматра могућност коришћења нуклеарне енергије у Србији и донесе информисане одлуке. Свесни смо да је ово дуг процес, који траје најмање 10 до 15 година и важно је да сваки корак споведемо ефикасно, квалитетно и одговорно, у чему ће нам бити веома важна подршка Међународне агенције за атомску енергију“, додала је министарка рударства и енергетике, подсећајући да је Република Србија члан ове организације од 2001.
Министарка науке, технолошког развоја и иновација др Јелена Беговић рекла је да пројекти са IAEA са научне тачке гледишта представљају прилику за Србију и њену научну заједницу да се укључи не само у регионалне, већ и у глобалне токове када је реч о нуклеарној енергији. „Пројекти које реализујемо у сарадњи са IAEA омогућавају размену знања и искустава у овоj важној области и индустрији, која постаје све значајнија у борби против климатских промена и обезбеђивању сигурног и одрживог снабдевања енергијом“, рекла је др Беговић.
„Претходних година Међународна агенције за атомску енергију је остварила тесну сарадњу са партнерским институцијама из Србије кроз програм техничке помоћи. Агенција не утиче на доношење одлуке чланица о спровођењу Програма развоја мирнодопске примене нуклеарне енергије, али је спремна да пружи помоћ и подршку земљама које се одлуче у складу са смерницама које предвиђа за своје чланице“, рекао је Ђинг Џанг, шеф експертске мисије IAEA у посети Србији и шеф Департмана за техничку сарадњу ове организације.
Састанку су, поред осталих, присуствовали и државни секретари Министарства заштите животне средине, Министарства науке, технолошког развоја и иновација, Министарства рударства и енергетике, и представници Института за нуклеарне науке „Винча“, ЈП Нуклеарни објекти Србије и Директората за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије (СРБАТОМ).