Ђедовић Хандановић са мисијом ММФ о енергетској сигурности, инвестицијама и реформама у енергетском сектору

На састанку одржаном у оквиру четвртог разматрања резултата стендбај аранжмана са Србијом, Ђедовић Хандановић је нагласила добру припремљеност за предстојећу грејну сезону, наводећи да су резерве у акумулацијама два пута веће него 2022. године, док су залихе угља такође двоструко веће у односу на исту годину.

„Сигурност у снабдевању гасом унапређена је захваљујући завршетку гасне интерконекције Србија-Бугарска. Уговором између Србијагаса и азербејџанског Сокара обезбедили смо до милион кубика гаса дневно током ове зиме. Имамо могућност набавке одређених количина из LNG терминала у Александрополису, а додатну сигурност дају резерве гаса у Србији и Мађарској, које укупно износе око 560 милиона метара кубних гаса. Започет је пројекат проширења гасног складишта у Банатском Двору, за које је издата грађевинска дозвола, а који ће обезбедити додатних око 800 милиона кубних метара гаса. Такође, до краја године очекујемо да буду завршени и нови капацитети за складиштење нафте у Смедереву“, рекла је Ђедовић Хандановић.

Министарка је нагласила да је током лета Влада усвојила Интегрисани национални енергетски и климатски план до 2030. са визијом 2050. године и да очекује да ускоро буде усвојена и нова Стратегија развоја енергетике, која утврђује циљеве и пројекције развоја енергетског сектора Србије до 2040. године. „Настављамо да радимо на унапређењу законодавног оквира и кроз измене Закона о енергетици које смо припремили, радићемо на унапређивању енергетске сигурности, посебно у контексту преласка на чисте изворе енергије“, додала је она.

Ђедовић Хандановић упознала је мисију ММФ са планом инвестиција који је Влада и усвојила, а који у делу производних капацитета укључује завршетак ТЕ Костолац Б3, изградњу једног гигавата соларних електрана које ће бити у власнштву ЕПС-а, изградњу нових реверзибилних хидроелектрана и ревитализацију блокова у хидроелектранама и термоелектранама. „У новембру планирамо да распишемо други круг аукција за тржишне премије за соларне и ветроелектране, а према досадашњој динамици и интересовању инвестиција, очекујемо да трогодишњи циљ од 1.300 мегавата нових капацитета из ОИЕ буде превазиђен“, рекла је она.

Према речима министарке, Србија ће наставити да гради интерконекције на електроенергетској и гасоводној мрежи којима ће се боље повезати са суседима, што је важно за отпорност енергетског система на потенцијалне кризне ситуације. „У електроенергетици, приоритет су завршетак Трансбалканског коридора којим ћемо се повезати са Црном Гором и БиХ и отпочињање градње интерконекција са Мађарском, Румунијом и Бугарском. У снабдевању гасом, приоритет је градња интерконекција ка Румунији и Северној Македонији“, навела је Ђедовић Хандановић. Она је додала да је у модернизацију дистрибутивне мрежу у претходних 12 месеци уложено око 170 милиона евра, а да је обезбеђено додатних 260 милиона евра за аутоматизацију, дигитализацију и наставак увођења паметних бројила, што ће допринети већој поузданости снабдевања и смањењу губитака на мрежи.

Говорећи о реформама у енергетским компанијама, истакла је да су оне најдаље одмакле у Електропривреди Србије, где је у јуну почело спровођење усвојеног плана трансформације. „Усвајањем нове методологије за комерцијалне купце електричне енергије и гаса, обезбеђена је боља расподела ризика између енергетских компанија и привреде, што је важно за финансијску стабилност ЕПС-а и Србијагаса. Континуирано пратимо перформансе енергетских компанија, као са фискалног становишта, тако и са становишта дугорочне одрживости енергетског система“, навела је Ђедовић Ханданвић.

Донал Мекгетиген, који предводи мисију ММФ-а која борави у Београду у оквиру последњег разматрања резултата актуелног стендбај аранжмана са Србијом, похвалио је начин извештавања о спровођењу договорених мера, као и укупне резултате у енергетском сектору које је Министарсто представило на састанку.