Ђедовић Хандановић учествовала на 20. Самиту Европе у Салцбургу

“Интегрисани национални енергетски и климатски план који је Влада усвојила, предвиђа да до 2030. скоро сваки други произведени мегават-сат електричне енергије буде из обновљивих извора, чиме Србија тежи да прати европске циљеве у области енергетике. Такође, кроз предложене измене Закона о енергетици, омогућено је преношење Пакета за интеграцију електричне енергије који садржи девет прописа ЕУ, а који треба да омогући спајање тржишта електричне енергије, транзицију ка чистим изворима енергије и сигурно и доступно снабдевање грађана и привреде”, рекла је министарка у јучерашњем онлајн укључењу.

Она је истакла да Србија инвестиције у преносну и дистрибутивну мрежу и изградњу гасних интереконекција реализује уз значајну финансијску подршку ЕУ, доприносећи диверсификацији извора снабдевања у региону.

“Завршетком Балканског тока Србија је добила нови правац снабдевања руским гасом, који је и даље важан извор снабдевања овим енергентом. Прошле године завршили смо гасну интерконекцију Србија-Бугарска, којом се Србија повезала и са новим изворима снабдевања, из Азербејџана и LNG терминала у Грчкој. Уговорили смо испоруке гаса из Азербејџана, а имамо могућност набављања одређених количина и из LNG терминала у Александрополису. Ове године смо потписали и два меморандума за изградњу нових гасних интерконекција, са Румунијом, капацитета 1,6 милијарди метара кубних годишње и Северном Македонијом, капацитета 1,2 милијарди метара кубних годишње, који ће омогућити даљу диверсификацију извора снабдевања. Оба планирана пројекта допринеће већој енергетској сигурности не само Србије, већ и региона, јер ће више земаља Југоисточне Европе бити боље повезано и отпорније у случају поремећаја у снабдевању“, навела је Ђедовић Хандановић.

Говорећи о повећању производних капацитета, министарка је рекла да је тежиште на улагањима у ветар, солар и градњу великих реверзибилних хидроелектрана, које имају улогу и складишта енергије. “Кроз први круг аукција за тржишне премије за ОИЕ обезбедили смо више од 715 МW нових капацитета из ОИЕ, што је скоро 10 одсто постојећих капацитета, а нови круг аукција планиран је до краја године“, навела је министарка.

Дугорочно посматрано, у својим стратешким документима Србија разматра и коришћење нуклеарне енергије, како би обезбедила довољно базне енергије са ниским емисијама угљеника. „Предложеним изменама Закона о енергетици предвидели смо поново увођење области нуклеарне енергије, односно престанак важења Закона о забрани изградње нуклеарних електрана. Паралелно са израдом регулаторног оквира, радимо на изградњи институционалног капацитета, где смо већ окупили више од 20 факултета, научних института и енергетских предузећа и пет министарстава. Прелиминарна техничка студија треба да покаже које су расположиве технологије и најбоље опције за наш енергетски систем, пре него што се приступи доношењу информисане одлуке о евентуалном развоју нуклеарног програма”, навела је Ђедовић Хандановић.

Упитана о плановима за експлоатацију литијума, министарка рударства и енергетике је рекла да је потребно најмање две године да се заврше све студије о пројекту Јадар, који је један од највећих рударских пројеката у развоју у Европи тренутно, и да глас струке треба да буде најважнији при доношењу одлука у вези са реализацијом пројекта. “Верујем да развој технологија у 21. веку нуди решења која могу да умање ризике по животну средину. Нажалост, ова тема је у Србији високо политизована и велики је број дезинформација у јавности. Зато је важно да слушамо струку и да кроз јавну дебату дођемо до најбољих решења”, навела је Ђедовић Хандановић.