Србљановић: Ова година значајна за трасирање трансформације енергетског сектора у наредним деценијама

На панелу посвећеном енергетској транзицији, Србљановић је истакао значај ове године у којој је држава трасирала трансформацију енергетског сектора у наредним деценијама ка већој одрживости.

„Усвајањем Интегрисаног националног енергетског и климатског плана Републике Србије до 2030. године, са визијом до 2050, као и Стратегије развоја енергетике до 2040. године, са пројекцијама до 2050, поставили смо визију да наш енергетски сектор у највећој могућој мери буде угљенично неутралан“, рекао је он.

Додао је да су најзначајније промене предвиђене у начину производње електричне енергије, где је опредељење да се значајно повећају капацитети који користе обновљиве изворе енергије, као и складишта енергије пре свега електрана на ветар, соларних електрана и реверзибилне хидроелектране. „До 2030. године, укупна инсталисана снага ветроелектрана и соларних електрана треба да буде 3,5 GW, чиме ће скоро сваки други мегават бити из зелене енергије“, рекао је он.

Србљановић је истакао да ће се угаљ постепено замењивати капацитетима који такође користе домаће изворе енергије из обновљивих извора, као и да се разматра нуклеарна енергија да би се обезбедило довољно капацитета базне енергије.

„За потпуни излазак из фосилних горива, што је визија енергетског сектора Србије до 2050. године, потребно је обезбедити и довољне капацитете базне енергије, где је једна од опција коју анализирамо и увођење нуклеарне енергије. Изменама Закона о енергетици укинули смо забрану изградње нуклеарних електрана у Србији која постоји још од 1989. године. Данас у свету постоји више од 440 нуклеарних реактора у више од 30 земаља, док многе земље доносе одлуке да увећају или покрену нове пројекте у овој области“, закључио је он.