Ђедовић Хандановић: Србија жели продубљивање сарадње с Италијом у енергетском сектору

„Италија је наш вишедеценијски поуздан партнер, један од наших највећих спољнотрговинских партнера, а италијанске компаније су међу највећим инвеститорима у Србији. Италијанске компаније су пионири у изградњи ветроелектрана у Србији, до сада су изградиле око 85 мегавата, а у припреми су десетине нових пројекта и стотине мегавата нових електрана. Таква партнерства желимо да продубљујемо јер су важна за сигурност снабдевања и за смањење карбонског отиска, што ће све имати додатни значај од 2026. године, када почне примена прекограничног опорезивања емисија угљеника, односно CBAM”, рекла је Ђедовић Хандановић.

Министарка је у Палати Србије данас учествовала на панелу „Циркуларна економија и енергетска транзиција” у оквиру Пословног форума Србија-Италија заједно са потпредседницом Владе и министарком заштите животне средине Иреном Вујовић и представницима италијанских компанија.

Ђедовић Хандановић је навела да су у 2024. години капацитети електрана из солара и ветра у Србији повећани за 83 одсто, и да је циљ да до 2030. скоро сваки други мегават-час електричне енергије буде из чистих извора.

„Кроз аукције за тржишне премије за ОИЕ до сада је уговорена изградња девет нових зелених електрана, од којих је пет већ на мрежи. Нове електране значе и око милијарду евра инвестиција, што позитивно утиче и на убрзани раст сектора ОИЕ, као и на наш БДП. Следеће недеље се завршава други круг аукција за још 425 МW, где очекујемо сличне резултате као и у првом кругу и достизање 1.300 МW из ОИЕ најкасније до 2027. године, што је наш трогодишњи циљ”, навела је она.

Министарка је нагласила да је Србија прва и једина земља из окружења која се припремила се за спајање са тржиштем електричне енергије у ЕУ, преносећи енергетске пакете ЕУ у своје законодавство.

„Наш циљ је да се спојимо са тржиштем електричне енергије ЕУ у току 2026, а први смо покренули и регионалну берзу електричне енергије са две чланице ЕУ. Као земља која има осам интеконекција, добро смо повезани са суседним земљама на преносном систему. Завршетком Трансбалканског коридора повећаћемо преносне капацитете и са Црном Гором, и тим коридором можемо да се повежемо и са Италијом, што нам даје прилику да повећамо размену електричне енергије”, рекла је Ђедовић Хандановић.

Она је подсетила да је Србија прошле године усвојила стратешке документе који су усаглашени са енергетским циљевима ЕУ, а којима се обавезала на декарбонизацију енергетског сектора до 2050. године.

„То неће бити лако, јер енергетски сектор Србије почива на фосилним горивима деценијама уназад и не можемо преко ноћи то да променимо, а да не угрозимо енергетску безбедност и сигурност, што нећемо радити. Одлучни смо да у будућности имамо дугорочно одржива решења, чисте енергенте, стабилно снабдевање, повољне цене уз стабилан социјални и економски развој. Уводићемо више обновљивих извора енергије у наш енергетски микс, без угрожавања стабилности снабдевања енергентима и на тај начин ћемо подржати раст економије, с обзиром да смо прошле године били друга или трећа најбрже растућа економија у Европи”, навела је она.