„Интересовање за други круг аукција било је веома велико. Пристигло је 40 пријава а ако бисмо сагледали укупну снагу електрана долазимо до 1.171 МW што је три пута више у односу на квоту коју смо расписали. Можемо бити сигурни да ћемо имати јаку конкуренцију у овом кругу, већу у односу на први круг који је успешно спроведен“, рекао је Мрдак.
Додао је да следи испитивање документације од стране комисије која ће именовати пројекте који ће ићи у ужи круг, отварање финансијских понуда и рангирање. „Та фаза је у потпуности софтверски дигитализована и аутоматизована, а након које издајемо решења о завршетку аукција“, рекао је он.
Мрдак је истакао новину да се приликом рангирања не сагледавају само најповољније ценовне понуде већ и спремност инвеститора да капацитете понуде за снабдевање крајњих купаца на српском тржишту. „На тај начин мотивишемо инвеститоре не само да производе јефтину струју већ и да она остане у Србији“, рекао је он.
Саветник министарке је указао на веће интересовање инвеститора за изградњу соларних електрана у односу на први круг аукција.
„На овим аукцијама тренд се променио с обзиром да смо добили 33 пријаве за изградњу соларних електрана, док смо на прошлим имали девет пријава. За ветроелектране имамо исти број пријава као прошле године, седам“, рекао је Мрдак.
Истакао је да су и страни и домаћи инвеститори заинтересовани да уз помоћ државних подстицаја граде нове капацитете из обновљивих извора. „Страни инвеститори су углавном заинтересовани за веће капацитете на преносном систему а домаћи инвеститори на дистрибутивном систему за мање пројекте“, рекао је он.
Мрдак је указао да према последњим информацијама на мрежи у Србији постоји 11 ветроелектрана капацитета 608 МW и 179 соларних електрана капацитета 182 МW.
„Ако ту додамо и прозјумере онда имамо више од 4.000 малих соларних електрана. Када су у питању резултати првих аукција, на мрежи имамо 115 МW док у наредне две године очекујемо још 600 МW“, рекао је саветник министарке.
На питање да ли Србија овом динамиком може да оствари циљ обезбеђивања 45 одсто електричне енергије из ОИЕ до краја деценије, Мрдак је одговорио да је тренутни удео ОИЕ у енергетском миксу 37 одсто.
„Ако се ослонимо на капацитете које ћемо добити из аукција али и велике пројекте које развија ЕПС, најпре 1 GW самобалансираних соларних електрана са батеријским складиштима, имамо разлога да будемо оптимисти да ћемо остварити тај циљ“, закључио је он.