Ђедовић учествовала на неформалном Министарском састанку Енергетске заједнице у Албанији

„Како би се створили услови за покретање даљих активности у вези са опорезивањем емисија CO2, потребно је да се претходно анализирају сви постојећи механизми како би се изабрали они који ће омогућити усклађивање региона са енергетским и климатским политикама ЕУ на начин који би био економски одржив и социјално праведан. Став Србије, који сам истакла и на данашњем састанку, јесте да је пре било каквих даљих корака потребна свеобухватна, детаљна и упоредна анализа у вези са имплементацијом регионалног система за трговину емисијама или неког другог механизмa, превасходно кад је реч o производњи електричне енергије, пре него што се разговара о конкретним обавезама и роковима за спровођење активности", рекла је Ђедовић која је у граду Тепелена у Албанији учествовала на неформалном Министарском састанку Енергетске заједнице.

„Последице потенцијалних одлука које се тичу имплементације CBAM регулативе и цене угљеника су озбиљне и далекосежне по привреду и друштвене односе и потребно је урадити адекватне анализе и на националном нивоу, на основу којих би Влада могла да заузме политички став“, навела је Ђедовић.

Она је истакла да је, без обзира на модел одређивања цена угљеника, потребна значајна помоћ ЕУ и посебан механизам праведне транзиције који ће мобилисати додатна средства поред постојећих фондова подршке.

„Имајући у виду ниво БДП по глави становника и удео угља у производњи електричне енергије у Србији и региону, заузимање става о обрачунавању цена емисије угљеника, као део процеса декарбонизације енергетског сектора није могуће без осигуравања одговарајуће финансијске подршке, где је кључна подршка ЕУ. Уговорне стране Енергетске заједнице, међу којима је и Србија, налазе се на почетку процеса праведне енергетске транзиције, али већ сада треба да предвидимо будуће трошкове, а тиме и одговарајуће изворе средстава за процес декарбонизацијe, као што је случај у ЕУ, где Механизам за праведну транзицију обезбеђује 100 милијарди евра за подршку земљама чланицама", објаснила је Ђедовић.

Она је додала да као једно од могућих решења види формирање регионалног фонда Западног Балкана за праведну транзицију, који би био подржан и од стране ЕУ. „Овакав фонд требало би да предвиди средства са којима би се у регионима који су највише погођени енергетском транзицијом подржали економска диверсификација, преквалификација радника, улагања у мала и средња предузећа, отварање нових предузећа, истраживање и иновације, еколошкa санацијa региона угља, производњa чисте енергије, трансформацијa ка технологијама са мањом емисијом штетних гасова. Како би се осигурала одрживост и предвидљивост, ова средства треба комбиновати са постојећим изворима средстава које обезбеђују ЕУ и међународне финансијске институције“, рекла је министарка.

Она је додала да су представници ЕУ поздравили мере које је Србија донела претходних месеци са циљем да се убрза развој енергетског сектора, укључујући започете реформе јавних предузећа, доношење Закона о изменама и допунама Закона о коришћењу ОИЕ, расписивање првих аукција за доделу тржишних премија за нових 450 МW из ОИЕ, као и израду трогодишњег плана аукција за ОИЕ. Истакнут је и напредак у постављању стратешког оквира за развој енергетског сектора и спровођење енергетске транзиције: у изради је Интегрисани национални енергетски и климатски план, за који су започете  јавне консултације и ускоро ће се наћи и на јавној расправи, док су приоритетни пројекти у енергетици дефинисани Полазним основама плана развоја енергетске инфраструктуре и мера енергетске ефикасности за период до 2028. са пројекцијама до 2030. године, које је недавно усвојила Влада Србије.

На маргинама министарског састанка, Ђедовић је имала билатерални састанак са министарком инфраструктуре и енергетике Албаније Белиндом Балуку о сарадњи две земље у области енергетике, на којем су главне теме биле мере које две земље предузимају на повећању сигурности снабдевања и сарадња у оквиру ширих регионалних иницијатива.