Ђедовић на свечаној академији Савеза инжењера и техничара Србије на којој је обележен Дан рођења Николе Тесле и Национални дан науке у Србији

Министарка је истакла да је у наредних 10 година у енергетски сектор Србије потребно уложити око 15 милијарди евра и да је нови инвестициони циклус прилика за младе инжењере из Србије да у својој земљи раде на великим пројектима.

"Тренутак у којем се Србија налази је вишеструко изазован и важан и нека врста прекретнице за наш енергетски сектор. Још увек се налазимо у енергетској кризи у којој чинимо све да обезбедимо довољно енергената, а истовремено, ухватили смо се у коштац са реформом енергетског сектора и јавних предузећа, која је одлагана годинама, па и деценијама. Тренутак је важан и због тога што данас доносимо најважнија стратешка документа којима постављамо темељ за енергетику коју ћемо имати у 2030, 2040. и 2050. години", рекла је Ђедовић.

Она је рекла да ће се у Интегрисаном националном плану за енергетику и климу ићи ка томе да ОИЕ постане главни домаћи извор електричне енергије са уделом који достиже више од 40% у производњи електричне енергије у 2030. "Један од кључних приоритета је и повећање енергетске ефикасности, где су резултати најбрже видљиви и где су сви активни учесници – грађани, привреда, институције. Планирамо и мере којима ћемо утицај енергетике на климу постепено смањивати на путу ка карбонској неутралности, па је тако циљ смањење емисија штетних гасова до 2030. године за 40,3% у односу на 1990. годину", навела је министарка.

Инвестициони приоритети, изложени у Полазним основама плана развоја енергетске инфраструктуре и мера енергетске ефикасности и за период до 2028. године са пројекцијама до 2030. године обухватају, између осталог, изградњу РХЕ Бистрица, ремонте и ревитализацију ХЕ Ђердап 2, разматрање финансијске и техничке исплативости пројекта РХЕ Ђердап 3. "У сектору ОИЕ у току је изградња ветропарка Костолац (66 МW), a ускоро нас очекује јавни позив за стратешког партнера за изградњу соларних електрана снаге 1 GW. На преносној мрежи радићемо на томе да повећамо интерконективне капацитете за 75%, како бисмо добили већу флексибилност система. За дистрибутивни систем, обезбеђене су инвестиције веће од 300 милиона евра, до 2030. имамо циљ да смањимо губитке на овој мрежи на 8%, са садашњих 11-13% годишње. Планирана је и градња нових гасних интерконекција, где је започета израда пројектно-техничке документације за гасовод којима ћемо се повезати са Северном Македонијом", навела је Ђедовић.

Министарка је нагласила да реализација циљева и пројеката захтева не само огромна финансијска средства, већ и снажан ослонац у људима, и да верује да има довољно људи који имају знање и мотив да допринесу развоју српске енергетике у изазовним временима.

„Верујем да реформа енергетског сектора и јавних предузећа коју смо започели може да помогне и да задржимо таленте и да мотивишемо  део стручњака у иностранству да се врате у Србију, ако знају да се и у земљи Николе Тесле и Михајла Пупина може радити на сличан начин као развијеним земљама. Стварајући услове да наши стручњаци раде на модерним пројектима, да уче од оних који су најбољи у свету, као и да најбољи међу нама могу да поделе своја знања са другима, верујем да ћемо и као држава остварити оно што верујем да сви желимо, а то је Србија буде енергетски лидер региона", рекла је Ђедовић.