Министарка је рекла да су Србија и Мађарска подигле на највиши ниво сарадњу и размену информација у области енергетике. „Захвални смо Мађарској што нас је сваки пут подржала кад смо слали захтеве OFAC-у и добијали продужења за нове лиценце. Показали су да разумеју да би поремећаји у снабдевању у Србији имали последице по цео регион. Руски власници покренули су процедуру изласка из власништва и видећемо у току данашњег дана и ноћи какав ће бити одговор из Америке у вези с наставком рада рафинерије док се преговори воде“, рекла је Ђедовић Хандановић после разговора са Сијартом.
Министарка је подсетила да је Влада Србије заједно са председником Србије пружила додатне гаранције САД да ће руска страна изаћи из власништва НИС и додала да се и даље чека одговор америчке стране. „Мислим да нема никакве сумње да ће се то и десити, само је питање у ком временском периоду. Америчка администрација већ је дала дозволу да се преговори око НИС воде до 13. фебруара, преговори су започети, али не могу да се заврше за седам или осам дана и зато смо тражили додатно време. У случају да не буду успешни или да их америчка влада не одобри, држава је спремна да донесе све релевантне одлуке у складу са захтевима Канцеларије за контролу стране имовине (OFAC) Министарства финансија САД“, навела је Ђедовић Хандановић.
Она је нагласила да су мађарске компаније већ током ове године помогле да српско тржиште буде адекватно снабдевено нафтним дериватима. „Од кад су уведене санкције, мађарски МОЛ је повећао свој увоз два пута, а њихов тржишни удео на нашем тржишту повећан на 11,2 одсто. Разговарали смо да укључимо и МОЛ и друге компаније које послују на нашем тржишту, да и они ставе на тржиште део наших обавезних резерви како би се обезбедила добра снабдевеност нафтним дериватима“, навела је она.
Двоје министара сагласили су се да је важно да пројекат изградње нафтовода Србија-Мађарска не буде угрожен због актуелне ситуације, као и да ће Мађарска наћи начин да се настави пројекат. „Вредност овог пројекта је око 160 милиона евра за 113 км деонице на територији Србије. Овај пројекат је за нас стратешки важан јер се тиче сигурности снабдевања у наредних 30-40 година. До сада су, са наше стране, урађени студија изводљивости и просторни план, ради се на издавању локацијских услова и очекујемо да већ почетком наредне године будемо спремни да кренемо са радовима. Важно је да имамо сталну комуникацију како бисмо били што ефикаснији“, навела је она.
Србија и Мађарска наставиће да се ослањају једна на другу и кад је у питању снабдевање гасом, поручила је министарка. „Србија тренутно има око 187 милиона кубних метара гаса у сладиштима у Мађарској, што ће нам помоћи у овој грејној сезони, а разговарали смо и о могућности активирања северног гасног коридора уколико буде било потребе. Проширењем складишта у Банатском Двору до краја 2026. или почетком 2027, ми ћемо удвострочити наше складишне капаците, а до тада ћемо свакако рачунати на гасна складишта у Мађарској“, навела је министарка.
Она је истакла да Србија зна да цени и да памти помоћ суседа у тешким тренуцима и да је спремна да настави сарадњу са мађарским компанијама у енергетском сектору. „Већ постоји заједничка компанија „Србијагаса“ са мађарским МВМ у Србији, а договорили смо се да на сличан начин заједнички наступају и на тржишту Мађарске“ навела је Ђедовић Хандановић.
Министар Сијарто рекао је да Србија може да рачуна на подршку Мађарске. „Мађарска је увек пружала подршку Србији, без које нема енергетске безбедности наше земље. Србија је Мађарској одувек била поуздан партнер, обезбеђујући фер цене транзита гаса. Сада, када Србија има енергетске изазове, Мађарска ће уложити сва потребна средства како би допринела безбедном снабдевању Србије нафтним дериватима, и на то наши српски пријатељи могу да рачунају“, рекао је он.
Истакао је да је енергетска компанија MOL спремна да значајно повећа испоруке нафтних деривата Србији. „У новембру су капацитети извоза повећани два пута, а у децембру ће бити повећани два и по пута. Иако је у мађарској рафинерији дошло до пожара, намера Мађарске и MOL-а је да подржимо Србију у овој незавидној ситуацији“, рекао је Сијарто. Додао је и да је на данашњем састанку разговарано и о решењима ефикаснијег транспорта деривата речним и копненим саобраћајем.
Сијарто је критиковао план REPowerEU, који, према његовим речима, Мађарску доводи у тешку позицију, због забране увоза енергената из Русије. „Уместо два правца снабдевања, одлуком Брисела, имаћемо само један, што би нас довело у безизлазну ситуацију, сличну оној у којој се Србија налази по питању снабдевања нафтом. Енергетска безбедност ваше земље зависи од тога што имате само један нафтовод, а управо то Брисел сада жели да учини Мађарској“, рекао је он и додао да Мађарска и Србија плаћају високу цену рата у Украјини, иако за њега нису одговорне.