Јоксимовић на регионалној конференцији Core Days 2025: CBAM изазов, али и прилика да модернизујемо енергетске системе и индустрију у региону

Јоксимовић је рекла да је за Србију, као и за цео регион, CBAM изазов, али и прилика да модернизујемо свој енергетски и индустријски систем.  „Кључ успеха биће у мудром балансу – између амбиције и реалности, између климатских циљева и енергетске безбедности, између трошкова транзиције и економске одрживости. Уверени смо да регион може и мора бити спреман, али само ако се овај процес спроведе уз партнерство, солидарност Европске уније и уважавање специфичности наших енергетских система“, поручила је Јоксимовић.

Она је навела да, иако CBAM ступа у пуну примену 1. јануара 2026. године, бројна питања у области електричне енергије и даље нису разјашњена ни на нивоу Европске уније. Како је објаснила, један од најважнијих проблема је да са садашњом CBAM Уредбом, функционисање тржишта електричне енергије спојених са ЕУ тржиштима фундаментално некомпатибилно са применом CBAM.

„Србија је прва и једина земља из окружења која се припремила за спајање са тржиштем електричне енергије у ЕУ, преносећи енергетске пакете ЕУ у своје законодавство. Наш циљ је да се спојимо са тржиштем електричне енергије ЕУ у току 2026. године, а први смо покренули и регионалну берзу електричне енергије са две чланице ЕУ“, навела је Јоксимовић.

Она је додала да су припремљена законска решења која омогућавају постепену интеграцију цене угљеника производњу електричне енергије, али истовремено штите стабилност система и потрошаче. „Наш енергетски сектор, са високим уделом производње из угља, не може преко ноћи да пређе на нискоугљенични модел без ризика по безбедност снабдевања и економски систем. Зато се залажемо да се третман електричне енергије у оквиру CBAM-а реши на начин који омогућава наставак интеграције тржишта електричне енергије – процеса који се гради већ скоро две деценије и који признаје специфичности енергетског микса у региону“, навела је помоћница министра.

Говорећи о праведној транзицији, она је рекла да овај процес има еколошке, економске и социјалне димензије и да захтева деловање на више фронтова укључујући, између осталог, реинвестирање прихода од пореза на емисије у развој обновљивих извора енергије (ОИЕ) и складиштења енергије, очување конкурентности и смањења ризика за привреду кроз прилагођен регулаторни оквир, и спровођење програма преквалификације и обуке за раднике у рудницима и електранама, са фокусом на нове послове у ОИЕ.

„Планом праведне транзиције Републике Србије до 2030, који је Влада усвојила у јулу, успостављен је оквир за управљање процесима промена и дефинисане најважније активности. Овим се операционализују стратешки правци дефинисани у Интегрисаном плану за енергетику и климу (ИНЕКП) до 2030. са визијом до 2050. године и Стратегији развоја енергетике до 2040. са пројекцијама до 2050. Предвиђеним мерама обезбеђује се подршка радницима, образовање и преквалификација, подршка трансформацији и оснаживању локалних економија и јачање капацитета локалних самоуправа. Активности обухватају и улагања у обновљиве изворе енергије, енергетски ефикасне зграде, одрживи транспорт и друго, подстичући иновације и технолошки напредак“, навела је Јоксимовић.

Она је истакла да активности нису ограничене само на енергетски сектор, већ да концепт праведне транзиције укључује коришћење свих могућности које ће донети прелазак на зелену економију, односно друштвено инклузивну економију са ниском емисијом угљеника и ефикасним управљањем ресурсима.