Ђедовић на конференцији Serbia goes green

"У септембру очекујемо завршетак јавног позива за тржишне премије за нових 450 МW капацитета за производњу енергије из сунца и ветра, а трогодишњим планом предвидели смо 1.300 МW нових капацитета из ОИЕ. Кроз субвенционисање мера енергетске ефикасности у домаћинствима и стимулисање грађана и малих предузећа да постану произвођачи електричне енергије за сопствене потребе, желимо да подстакнемо што већи број грађана да постану активни учесници енергетске транзиције", рекла је Ђедовић на конференцији "Serbia Goes Green".

Она је навела да Србија као земља која тежи чланству у ЕУ дели визију Европе кад је реч о томе како види будућност енергетског сектора, а пре свега у смислу да тежимо његовој декарбонизацији.

"Србија се определила за транзицију ка чистој енергији, али тај пут није ни брз, ни јефтин, ни лак. Биће потребно и време и новац и озбиљна партнерства и подршка како бисмо остварили декарбонизацију енергетског сектора", рекла је министарка.

На ресорном Министарству је, како је рекла,  да настави да унапређује регулаторни и инвестициони оквир, као што је урадило са Законом о коришћењу ОИЕ, као и са изменама и допунама Закона о енергетици.

"Радићемо на томе да стимулишемо развој ОИЕ, да имамо дијалог са привредом о томе како да превазиђемо и предупредимо изазове у вези са Механизмом за прекогранично прилагођавање угљеника (ЦБАМ) који долази из ЕУ, и да направимо план како да постојеће термоелектране буду еколошки одрживе, да наставе са радом и да обезбеђују енергетску сигурност", рекла је Ђедовић.

Министарка је рекла да су инвестициони приоритети представљен у Полазним основама плана развоја енергетске инфраструктуре и мера енергетске ефикасности за период до 2028. са пројекцијама до 2030. које је усвојила Влада Србије.

"Тај план обухвата, између  осталог, изградњу РХЕ Бистрица, ремонте и ревитализацију ХЕ Ђердап 2, разматрање финансијске и техничке исплативости пројекта РХЕ Ђердап 3, изградњу ветропарка Костолац, изградњу соларних електрана снаге 1 GW. Појачали смо интерконекције на преносној мрежи са Румунијом кроз Трансбалкански коридор, а у плану је и изградња Панонског и Централно-балканског коридора којим ћемо се повезати са Босном и Херцеговином и Бугарском и појачати трансмисионе капацитете. Такође, почели смо са улагањем у дистрибутивну мрежу, инвестирањем 320 милиона евра и ићи ћемо ка томе да губитке смањимо на прихватљив ниво, од око осам одсто. За субвенције за енергетску ефикасност обезбедили смо 50 милиона евра, што је двоструко више од средстава која су до сада била опредељена за субвенције, како бисмо стимулисали грађане да буду ефикаснији у потрошњи енергије и остваримо веће уштеде", рекла је Ђедовић.