Ђедовић Хандановић: Трећу годину заредом Србија лидер у реформама у оквиру Енергетске заједнице

Министарка је, поводом објављивања Годишњег извештаја о имплементацији за 2025. годину, који објављује Секретаријат Енергетске заједнице, рекла да је Србија прва на Западном Балкану усагласила свој законодавни оквир у сектору електричне енергије.

„Ми смо наш задатак урадили, а који је и део Реформске агенде, односно Плана раста ЕУ. Ово је први пут да земља која није чланица ЕУ испуњава услове да се споји са њеним тржиштем електричне енергије и сада је у току процес верификације који спроводе европске институције. Оне се са тиме први пут сусрећу и рекли су да је потребно додатно време, ради успостављања процедура јер је ово у том смислу пилотирање. Надам се да ће тај процес бити брз и ефикасан, јер чим он буде завршен ми можемо да се спојимо са тржиштем електричне енергије ЕУ, конкретно са тржиштем Мађарске, као првог суседа, са којим имамо и заједничку берзу у коју је укључена и Словенија“, рекла је Ђедовић Хандановић.

Она је нагласила да бити део енергетског тржишта ЕУ, за Србију значи вишеструке користи. „Оне се односе на бржу трговину и размену електричне енергије, одрживост тржишта, приступ бољим ценама, али и на већу енергетску сигурност у случају да дође до одређених изазова или прекида у снабдевању у суседним земљама, да можемо брже да реагујемо“, рекла је Ђедовић Хандановић.

Она је подсетила да је недавно усвојен и сет нових закона у области нафте, гаса и обавезних резерви, чиме је настављен процес усклађивања са регулативом ЕУ и нагласила да ће Србија наставити да повећава своје резерве енергената.

„За последње две године, значајно смо повећали наше обавезне резерве нафте и нафтних деривата, које су достигле 44 дана прошлогодишњег увоза, а само залихе евро дизела повећане су 72 одсто. Добра припремљеност и резерве нафтних деривата омогућили су да наши грађани не осете никакве несташице и дају нам додатну сигурност у тешкој ситуацији с којом се суочавамо као последица санкција НИС-у“, рекла је Ђедовић Хандановић.

Једна од главних тема на данашњем Министарском састанку Енергетске заједнице у Бечу била је и почетак примене Механизма прекограничног усклађивања цена угљеника (CBAM). Европска комисија је објавила предлог измена Уредбе CBAM, који од почетка 2026. тек треба да прође процедуру усвајања у институцијама ЕУ.

„Ове промене обухватају и нека питања које је Србија покретала у протекле две године да би се добила правичнија правила и за српске извознике у ЕУ. Промењен је начин обрачуна за емисиони фактор за производњу електричне енергије, тако што ће се уважавати укупан национални производни микс, чиме се трошкови CBAM умањују за око 40%. Ова промена ће, заједно са још неким предложеним, умањити и негативне последице CBAM на инвестиције у ОИЕ. Ми смо и у најповољнијој позицији када се посматра и спајање тржишта и овај напредак омогућава закључивање билатералног Меморандума о споразумевању са Европском комисијом, у коме би се утврдили адекватни услови и рокови за изузеће од примене CBAM, укључујући и прогрес у примени инструмената цене емисије угљеника", нагласила је министарка .

У претходних годину дана, Србија је повећала просечну усклађеност у свим областима које извештај мери са 55 на 63 одсто. То је најбољи резултат у региону Западног Балкана, а други укупно, после Молдавије, и изнад је просека свих уговорних страна, који ове године износи 53 одсто. Најбоље резултате од посматраних области Србија бележи у области декарбонизације, где је ове године додатно побољшала свој резултат и са 83 одсто је водећа међу свим уговорним странама у Енергетској заједници.

Делегацију Србије на састанку Министарског савета Енергетске заједнице у Бечу чинили су Јована Јоксимовић, помоћник министра рударства и енергетике за међународну сарадњу, европске интеграције и управљање пројектима и Радош Попадић, помоћник министра за сектор електроенергетике.