Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је данас да је Нафтна индустрија Србије (НИС) поднела захтев Канцеларији за контролу стране имовине (OFAC) Министарства финансија САД да дозволи наставак оперативног рада компаније док се воде разговори да би се договорена трансакција између руског Гаспром њефта и мађарског МОЛ-а  успешно завршила.

Министарка је, гостујући на РТС, истакла да би након завршене трансакције Србија могла да повећа свој удео у НИС-у за пет одсто и да се очекује да ће партнери из Уједињених Арапских Емирата (УАЕ) имати мањински удео у оквиру 56,15 одсто које намерава да преузме МОЛ.

Појашњавајући докле се стигло у решавању проблема НИС-а, Ђедовић Хандановић је рекла да се још није дошло до купопродајног уговора, већ да су усаглашене основне одредбе будућих уговора.  "Остаје још доста посла да се уради да би се цео уговор и договорио. Међутим, оно што је важно је да су се руски већински власници, компанија Гаспром њефт, и мађарски МОЛ, договорили о основним принципима и да је НИС поднео захтеве OFAC-у", рекла је Ђедовић Хандановић за РТС.

Додала је да ће Влада Србије подржати разговоре две стране, односно да ће се изјаснити код OFAC-а да подржава трансакцију, а пре свега зато што се сматра да ће она довести до дугорочног, одрживог решења, а то је да се створе услови да се санкције скину.

Указала је, међутим, да остаје да се види да ли ће то одобрити америчка администрација. "Важно је да је до овог договора прелиминарног договора дошло, зато што то јесте био услов америчке администрације и сада чекамо до краја ове недеље да видимо каква ће одлука стићи из Вашингтона", рекла је она.

Говорећи о улози компаније АДНОК-у из Уједињених Арапских Емирата у аранжману у вези са НИС-ом, Ђедовић Хандановић је рекла да су УАЕ пријатељ Србије захваљујући одличним односима које има председник Александар Вучић са руководством те земље, а да је АДНОК дванаести светски произвођач сирове нафте и чланица ОПЕК-а.  Нагласила је да Србија може да има само користи од тога да АДНОК уђе на наше тржиште и да буде присутан у НИС-у.

Министарка је рекла и да је у преговорима о промени власништва циљ Србије био и да побољша своју позицију у односу на ону која је за НИС испреговарана 2008. године.

„Мислим да смо то успели, бар у овом прелиминарном моменту, када се договарамо о прелиминарним и основним начелима будућег споразума. Србија је са МОЛ-ом потписала меморандум о разумевању који предвиђа да се удео Србије повећа за пет одсто власништва. Зашто је то важно? Зато што ће Србија добити додатну могућност контроле у Скупштини акционара, пре свега да неке одлуке блокира уколико буде сматрала да је то неопходно и уколико други власници буду гласали за неке одлуке са којима се не слаже", рекла је Ђедовић Хандановић.

Навела је да је за Србију било битно да се МОЛ обавеже да ће одржавати ниво рада рафинерије какав је био у просеку претходних година, а пре свега да ће одржавати историјски удео у тржишту који је постојао у прошлости.

''Знамо да је НИС био доминантан учесник на тржишту и, у том смислу, колико се тржиште буде ширило и повећавало, мораће и рад рафинерије да се повећава, јер су се обавезали да из рада рафинерије одржавају тај ниво тржишног удела. Мислим да смо успели да у тешким преговорима са будућим партнером побољшамо нашу позицију, да заштитимо више и боље интересе наших грађана него што је било 2008. године'', рекла је Ђедовић.

Упитана за најављено потписивање међудржавног споразума са Мађарском, министарка је рекла да је тај споразум важан пре свега зато што је МОЛ мађарска компанија и да међудржавни споразум треба да јача темеље на којима ће се градити будућа сарадња Србије и Мађарске. Указала је да ће предмет будућег међудржавног споразума бити одређене одредбе меморандума о разумевању које су договорене са МОЛ-ом, али и пројекат нафтовода са Мађарском, који је од стратешког значаја за Србију.

Ђедовић Хандановић је истакла да упркос санкцијама НИС-у, није било несташица горива. „Тржиште је било потпуно снабдевено захваљујући доброј припремљености државе и нивоу резерви које су стваране у претходне три године, а имали смо и добру сарадњу са свим нафтним компанијама“, рекла је министарка.

Навела је и да су залихе деривата и даље на високом нивоу. „Све што је пуштено на тржиште из обавезних или из робних резерви ми смо почели да занављамо, да роба која је испоручена буде поново доступна'', рекла је министарка. Додала је да у је резервама тренутно око 182 хиљаде тона евродизела, око 25 хиљада тона бензина, око 55 хиљада тона мазута и око 2,6 хиљада тона керозина.

Говорећи о приоритетним пројектима у енергетском сектору у 2026, министарка је посебно издвојила нафтовод од границе са Мађарском до Новог Сада, реверзибилну хидроелектрана ''Бистрица'' и изградњу једног гигавата соларних електрана са батеријским  складиштима.

Ђедовић је подсетила да је тендер за радове на изградњи нафтовода Србија-Мађарска расписан и да је рок за пријаву почетак фебруара.

''То је један од стратешких, важних пројеката који ће нам обезбедити дугорочну, бољу и снажнију енергетску сигурност'', рекла је Ђедовић Хандановић. Навела је да се очекује да ове године почну и припремни радови за инфраструктуру у оквиру пројекта за реверзибилну хидроелектрану ''Бистрица''.

''Такође, веома важан пројекат је изградња око 1.000 мегавата соларних електрана. Завршавамо комерцијалне преговоре као и преговоре о финансирању и очекујем да и тај пројекат крене у реализацију у току ове године'', рекла је министарка.