Говорећи о последицама геополитичких дешавања, министарка је нагласила да је рат у Украјини показао колико су енергетски системи рањиви.
„Од почетка рата у Украјини видели смо да се промене на нивоу читавог континента не могу спровести преко ноћи. Раст цена електричне енергије три до пет пута, као и раст цена гаса, довели су до наглог пада економског раста у Европи. Србија је успела да упркос изазовима сачува сигурност снабдевања и кренули смо снажније у диверзификацију извора и рута снабдевања енергентима да бисмо били отпорнији у будућности“, истакла је министарка.
Ђедовић Хандановић је рекла да је Србија на путу енергетске транзиције, са великим инвестицијама у ветар и солар, и посебно истакла резултате у усклађивању Србије са европским регулативама, које је препознала и Енергетска заједница.
„На европском путу Србије постоји јасна потреба за декарбонизацијом, усаглашавањем са регулативама Европске уније и бољим коришћењем наших потенцијала. Енергетска тразиција није могућа без критичних минералних сировина, које су потребне за нове технологије, соларне панеле, ветропаркове. У западној Србији, у Јадру, налазе се највеће оверене европске резерве литијума и најбоље истражено лежиште, са процењених 158 милиона тона и потенцијалном годишњом производњом од 56 до 57 хиљада тона литијум-карбоната. Наш циљ није само експлоатација сировина, већ развој целокупног ланца вредности“, нагласила је она.
Министарка је истакла да поседовање ресурса само по себи није довољно, већ да је кључно како се њима управља. „Визија, политичка спремност и адекватно управљање сировинама су кључни и једино тако можете остварити користи за своју државу. Има много земаља које имају природна богатства, али без доброг управљања и политичке одлуцности нема ни просперитета“, рекла је Ђедовић Хандановић.
Говорећи о међународној сарадњи, министарка је рекла да је Европска унија је најважнији економски партнер Србије, са којом има и меморандум у области критичних минералних сировина.
Ђедовић Хандановић је нагласила и важност улагања у нове технологије.
„Паралелно са енергетиком, градимо основу за будући раст кроз развој вештачке интелигенције. У првој смо фази нуклеарног програма, како бисмо обезбедили више енергије и базу за економски раст који неминовно прати повећана потрошња. Усвојена је Стратегија развоја вештачке интелигенције у Србији за период до 2030. године, имамо најсавременији Дата центар у региону, стижу нам нови супер компјутер, развијамо ИТ технологије и то све изискује више електричне енергије и радимо на припреми и изградњи нових производних капацитета“, закључила је Ђедовић Хандановић.