„До половине наредне године планирамо да завршимо фазу 1 која укључује комплетну анализу, шта је све неопходно усвојити од законских регулатива да бисмо утрли пут за изградњу нуклеарне електране у нашој земљи. Дакле, тада ћемо знати које су то неопходне техничке, безбедносне, кадровске и тржишне потребе, уз укључивање свих заинтересованих страна, Међународне агенције за атомску енергију, као и шире јавности. Тада ћемо израдити и свеобухватни извештај који сумира резултате фазе 1 и даје предлог националног става о примени нуклеарне енергије у нашој земљи. Након тога почиње фаза 2 која ће укључивати и припрему градње нуклеарне електране. Читав тај иницијални, припремни процес трајао би око 4 године“, рекла је она.
Она је навела да ће се анализирати и потенцијал за укључивање локалне индустрије у увођење нуклеарног програма, као и да ће се прве четири додатне студије радити у сарадњи са француском компанијом ЕДФ, уз подршку Француске агенције за развој (АФД), на основу међудржавног споразума између Србије и Француске.
„ Ослањаћемо се на француску Електропривреду, али што се тиче саме технологије која ће бити коришћена одлука још није донета и то ће се тек анализирати. Локација на којој ће се градити мораће да испуни све безбедносне критеријуме, али о свему томе одлучиваће се у годинама које следе. Наша индустрија може да допринесе развоју нуклеарног програма и важно је да се ти потенцијали препознају и анализирају на време, да бисмо оснажили ланац вредности у нашој земљи. Допринос локалној економији, на пример, у Уједињеним Арапским Емиратима током развоја нуклеарног програма био је око 7 милијарди долара“, навела је Ђедовић Хандановић.
Министарка је нагласила да је развој нуклеарног програма сложен и дугорочан процес који захтева темељне припреме, јасан институционални оквир и тесну сарадњу више институција, као и да је у претходном периоду 20 релевантних академских институција, министарства и научних института потписало Меморандум о разумевању у вези са нуклеарном енергијом.
„Задатак је комплексан и захтева координисан, усаглашен, заједнички подухват више институција у земљи. Међуресорну експертску радну групу чини више од 20 експерата из различитих институција и тај број ће се повећавати временом. Они ће радити фокусирано у подргупама, у јасно дефинисаним роковима, поштујући смернице Међународне агенције за атомску енергију која ће на крају дати одобрење – да ли смо спремни да градимо или не. Пред члановима радне групе је вишегодишњи, одговоран, амбициозни задатак и постављање темеља за будућност ради подизања енергетске сигурности у годинама које долазе“, навела је она.
У експертској радној групи учествоваће представници Института за нуклеарне науке „Винча“, Електротехничког института „Никола Тесла“, Српског нуклеарног друштва, Директората за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије (СРБАТОМ), ЈП „Нуклеарни објекти Србије“, „Електромреже Србије“, „Електропривреде Србије“, Министарства науке, технолошког развоја и иновација, Министарства заштите животне средине, Министарства привреде, Министарства просвете, Министарства одбране и Министарства рударства и енергетике.