Попадић: Управљање ризицима у енергетском сектору кључ стабилности економије

8. мај 2026.

Помоћник министарке рударства и енергетике за електроенергетику, Радош Попадић, рекао је данас да је управљање ризицима у енергетском сектору кључ стабилности читаве економије услед поремећаја у међународним ланцима снабдевања и смањења производње нафте.

„Захваљујући правовременим и добро одмереним реакцијама државе, успели смо да за сада амортизујемо ударе кризе на наш енергетски сектор. Мерама као што су забрана извоза нафте и нафтних деривата, смањење акциза на гориво којима се држава одриче дела својих прихода, и пуштањем укупно 65.000 тона евро дизела, успели смо да заштитимо грађане и привреду од наглог раста цена и обезбедимо сигурно снабдевање тржишта”, рекао је Попадић на отварању конференције Америчке привредне коморе под називом „Енергетска отпорност компанија: од тржишних ризика до конкретних решења”.

Истакао је да се држава већ скоро годину и по дана суочава са санкцијама Нафтној индустрији Србије.

„Успевали смо и у таквим условима да избегнемо несташице и поремећаје дуже од 100 дана, кад ни кап сирове нафте није ушла у Србију. Читаве прошле године борили смо за одлагање санкција, а сада смо све ближи решењу које ће обезбедити трајно и одрживо функционисање НИС-а и панчевачке рафинерије”, рекао је он.

Попадић је указао да је недавно представљен план развоја Србије до 2035, у којем енергетика има важно место

„Планирана улагања у периоду од 2028. до 2035. износе око 14,4 милијарди евра. Највећа улагања односе се на нове капацитете за производњу електричне енергије, која су у периоду 2028–2035. планирана у износу око 6,5 милијарди евра. Око 2,4 милијарде евра у преносни и дистрибутивни систем, а око 1,2 милијарде у гасне интереконекције, унутрашње магистралне и регионалне гасоводе и нафтоводе око 1,2 милијарди евра”, рекао је он.

Кад је реч о конкретним пројектима, Попадић је нагласио да су у наредне две године приоритети почетак изградње РХЕ Бистрица, гасне електране код Ниша, гасних интерконекција ка Северној Македонији и Румунији, завршетак проширења складишта у Банатском Двору, као и завршетак Трансбалканског коридора.

Рекао је да је Србија посебну пажњу посветила покретању програма нуклеарне енергије, који треба да обезбеди сигурно и стабилно снабдевање у условима постепеног изласка из фосилних горива у деценијама испред нас. „Нама је за развој поред обновљиве потребна и чиста базна енергија. У време кад нуклеарна енергија у Европи и свету пролази кроз својеврсну ренесансу, не желимо да Србија и даље буде само посматрач, већ активан учесник”, закључио је он.

На конференцији је учествовао и Раде Мрдак, саветник министра за обновљиве изворе енергије.