Ђедовић Хандановић: Захтеви Србије у вези са НИС-ом јасни и непромењени, урадићемо све да заштитимо интересе државе, грађана и привреде

"Тежимо увећању нашег удела у НИС-у за пет одсто, што значи већи утицај на стратешке одлуке и могућност блокирања одлука које нису у државном интересу. То значи и бољу позицију него 2008. године. Гаспром Њефт и МОЛ група имају још 11 дана да америчкој Канцеларији за контролу стране имовине (OFAC) Министарства финансија САД доставе документацију о купопродајним уговорима. Време цури, али Србија остаје посвећена проналаску дугорочног решења и све ће урадити као и до сада да заштити интересе земље, грађана и привреде, као и да обезбеди сигурност снабдевања нашег тржишта“, рекла је Ђедовић Хандановић отварајући Београдски енергетски форум.

Према њеним речима, Србија се готово годину и по дана соучава са санкцијама Нафтној индустрији Србије (НИС), за које како је нагласила, наша држава није крива, али највише трпи. Подсетила је да крајем прошле године 100 дана у земљу није ушла сирова нафта, да ни рафинерија у Панчеву није радила исти период, али да се то није осетило и показало се да смо стабилни и отпорнији од многих земаља. "Нико то није осетио у свакодневном животу у Србији. То је резултат одговорне политике и довољних резерви које смо скоро удвостручили од 2022. године“, рекла је министарка.

Говорећи о програму развоја нуклеарне енергије, Ђедовић Хандановић је оценила да је Србија исправила историјску грешку омогућавањем разматрања нуклеарне енергије и уласком у прву фазу развоја нуклеарног програма. „Ако Словенци, Бугари, Румуни и Мађари могу да имају нуклеарне електране, зашто не бисмо и ми размотрили ту опцију“, рекла је она. Према њеним речима, тренутно се раде анализе и студије према препорукама Међународне агенције за атомску енергију, а наредне године Србија би требало да има преглед стања потребан за доношење одлуке о градњи, локацији и технологији будуће нуклеарне електране.

Министарка је истакла и да су безбедност и информисање јавности кључни изазови у процесу развоја нуклеарног програма и додала да ће држава наставити са анализама законодавног оквира, локација и јачањем преносног система.

Ђедовић Хандановић је рекла и да Електропривреда Србије (ЕПС) четврту годину послује профитабилно и да је Србија у претходне две године добила 426 нових мегавата производних капацитета. "Укупни инсталисани капацитети из обновљивих извора енергије (ОИЕ) повећани су са 420 мегавата пре четири године на 1.200 мегавата данас“, рекла је она и додала да је то повећање од готово три пута.

Истакла је да Србија спроводи енергетску транзицију уз очување стабилности система и сигурности снабдевања, као и да је степен имплементације политика у области ОИЕ према извештају Секретаријата Енергетске заједнице достигао око 80 одсто.

Говорећи о декарбонизацији и механизму прекограничног опорезивања угљеника Европске уније (ЦБАМ), министарка је рекла да Србија мора опрезно да управља тим процесом како би заштитила конкурентност привреде и стабилност енергетског система. Како је навела, Србија је почела примену закона о порезу на емисије гасова са ефектом стаклене баште, уз почетну цену од четири евра по тони угљен-диоксида.

„До уласка у ЕУ, Србија ће бити спремна да се интегрише у ЕУ ЕТС. Међутим, још не видимо решење за земље са високим уделом угља, којим би се превазишла некомпатибилност примене ЦБАМ и функционисања спојених тржишта електричне енергије. Овим се доводи у питање спајање тржишта са ЕУ тржиштима, што је један од кључних циљева интеграције енергетике. Очекујемо техничку и финансијску подршку од Европске комисије и земаља ЕУ имајући у виду високи удео фосилних горива енергетском миксу овог региона, који не може да се промени преко ноћи“, навела је она.

Ђедовић Хандановић је подсетила и да је планом "Србија 2030-2035" предвиђено око 14,4 милијарде евра улагања у енергетски сектор, од чега ће највећи део бити усмерен у нове производне капацитете, преносну мрежу и гасну инфраструктуру.

„Окосница развоја биће изградња реверзибилне хидроелектране Бистрица, која ће повећати складишне капацитете и донети већу флексибилност, док ће додатну сигурност обезбедити нове гасне електране у Нишу и Новом Саду. Такође, настављамо са улагањима у чисте изворе енергије где је планирана изграњда барем једног гигавагта нових капацитета. Развијаћемо додатно преносну и дистрибутивну мрежу, где су планирана укупна улагања у периоду од око 2,4 милијарде евра. До 2035. године на преносној мрежи планирана је изградња више од 1.000 км далековода и три велике трафостанице, а прекогранични капацитет биће повећан са 4.000 MW на више од 6.000 MW. У дистрибутивном систему, предвиђена је, између осталог, реконструкција или изградња више од 4.000 трафостаница, ревитализација око 13.000 км постојеће мреже и дигитализација система. Наш циљ је покривеност паметним бројилима око 80% корисника. Све то допринеће стабилизацији и унапређењу напајања електричном енергијом свих потрошача како би било мање испада и прекида, али и како би се боље повезали са регионом“, рекла је министарка.

Укупна планирана улагања у гасни сектор износе, према њеним речима, око 1,2 милијарде евра, у оквиру којих ће у наредне две године бити изграђене две нове гасне интерконекције, са Северном Македонијом и Румунијом. "Важно је да јачамо гасну инфраструктуру и кроз нашу земљу, пре свега регионалне гасоводе, од југа ка северу и од истока ка западу, да би нове интерконекције биле заиста функционалне и служиле својој сврси и повећању капацитета снабдевања. Тиме ће се Србија позиционирати као транзитна земља и гасно чвориште у југоисточној Европи", рекла је Ђедовић Хандановић.

Она је поручила и да Србија мора да гради више енергетских капацитета и да се снажније регионално повезује. "Енергетска безбедност једнака је националној безбедности и наш посао је да је одржавамо на највишем могућем нивоу", закључила је министарка.

На маргинама Београдског енергетског форума, Ђедовић Хандановић је имала билатерални састанак са директором Секретаријата Енергетске заједнице Артуром Лорковским.