Она је истакла да је Европска унија препозната као глобални лидер у области зелене транзиције и декарбонизације, али и да се прописи и стандарди у тој области брзо мењају и пооштравају.
„Република Србија се потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању, као и Уговором о Енергетској заједници, обавезала да усклађује енергетску регулативу са Европском унијом. Реформска агенда у области енергетике инсистира на убрзању усклађивања прописа и јачању њихове имплементације, што представља велики изазов, али и прилику да створимо адекватан регулаторно-плански оквир за развој енергетског сектора у наредним годинама“, рекла је Вукадиновић.
Она је навела да је Министарство рударства и енергетике у последње две године иницирало четири нова закона попут Закона о енергетици, нафти, гасу и обавезним резервама, као и стратешке документе - Интегрисани национални енергетски и климатски план и Стратегију развоја енергетике до 2040. године, уз бројне подзаконске акте и Акциони план за праведну транзицију.
Према њеним речима, до 2035. године планиран је инвестициони циклус у енергетици вредан 14,4 милијарде евра, са циљем да енергетски сектор буде отпорнији на изазове и спреман за „еру електричне енергије“ која наступа широм света.
Говорећи о области енергетске ефикасности, Вукадиновић је указала да Србију очекује усклађивање са новом директивом Европске уније о енергетској ефикасности из 2023. године, као и континуирано усвајање техничких прописа у области еко-дизајна и одрживих производа.
„Пројекти које спроводимо не представљају само инвестиције у инфраструктуру, већ и развој нових модела управљања, финансирања и регулације у енергетском сектору“, истакла је Вукадиновић.
Она је додала да је сарадња са Европском унијом и међународним финансијским институцијама од великог значаја јер омогућава пренос савремених техничких знања, искустава и модела финансирања, што доприноси даљем усклађивању домаће политике и праксе са европским оквирима у области енергетске ефикасности, обновљивих извора енергије и декарбонизације.