Јанковић: У овој години за 20 одсто већа производња бакра и злата

16. октобар 2023.

Помоћник министарке рударства и енергетике за геологију и рударство др Иван Јанковић рекао је на свечаном отварању 11. Међународне конференције „Угаљ и критични минерали 2023“ на Златибору да се до краја ове године очекује раст производње бакра и злата за више од 20 одсто.

„До краја ове године очекујемо раст производње руде метала више од 20 одсто, пре свега бакра и злата, заслугом компанија Serbia Zijin Copper и Serbia Zijin Mining. Финализовали смо изградњу топионице у Бору и обезбедили услове за формални почетак пробног рада. Капацитет топионице је два и по пута већи од претходне, а емисија штетних гасова је испод нивоа прописаног регулативом Републике Србије и ЕУ“, рекао је он.

Јанковић је подсетио да су у септембру у НР Кини потписана два меморандума о разумевању којим се обезбеђују нове инвестиције од четири милијарде долара.

„Нове инвестиције односе се са на изградњу доње зоне рудника Чукари Пеки и изградњу соларне електране од 300 МW. Захвални смо компанији Zijin на значајним инвестиционим улагањима, односно на милијардама долара које су уложили у развој производних капацитета, а посебно због тога што у Србији примењују савремене технике и технологије од експлоатације до металуршке прераде, чиме значајно подстичу повећање производње и обезбеђивање суживота са животном средином“, рекао је он.

Он је указао да су код Жагубице детектована озбиљна потенцијална лежишта злата на локалитетима Потај Чука Тисница и Чока Ракита у оквиру пројекта Тимок.

„Резултати су заиста импресивни. Ако се буде наставило са овом динамиком на истраживању и добијању добрих резултата, у наредном периоду можемо очекивати потврду резерви и ресурса, односно трасирање пута као потенцијалном отварању рудника“, рекао је он.

Јанковић је нагласио да Србија треба да постепено уводи ОИЕ и да утиче на процес декарбонизације, уважавајући финансијске могућностима државе и безбедности снабдевања.

„Питање како обезбедити енергетску сигурност и енергетску независност, и истовремено, сачувати и унапредити животну средину питање је кључно за будућност како Европе, тако и наше земље. Ми смо прешли са речи на дела када је у питању дефинисање нашег пута у енергетској транзицији. У току је израда Интегрисаног националног плана за енергетику и климу до 2030. године, са пројекцијама до 2050, који ће дефинисати приоритете, кораке, редослед активности и средства у процесу енергетске транзиције“, рекао је помоћник министарке.