„Код иновативних економија знање је најважнији ресурс. Неопходно је да више пажње и ресурса дугорочно усмеравамо у област научно-истраживачког рада водећи, између осталог, рачуна о адекватној заступљености жена, као и да подстичемо сарадњу између енергетских предузећа и универзитета", рекла је министарка на панел дискусији "Улога науке и иновација у одрживој полјопривреди, животној средини и енергији" одржаном на Међународној конференцији "Будућност биотехнологије" у Палати Србија.
Она је додала да верује, да уз овакав приступ, можемо очекивати да ће и у Србији резултат бити низ иновација у домену чисте производње енергије, усвајања напредних технологија које доприносе енергетској транзицији, енергетској ефикасности, развоју паметних мрежа. "Без обзира на конкретна технолошка решења на која се будемо одлучивали у будућности, наша стратешка потреба и интерес је да нашу енергетску будућност обликујемо сопственим стручним капацитетима", навела је Ђедовић Хандановић.
Она је нагласила да је у току завршна фаза припреме нове Стратегије развоја енергетике до 2040. са пројекцијама до 2050. и Интегрисаног националног енергетског и климатског плана до 2030. са визијом до 2050. година којима ће се одредити правци и брзина енергетске транзиције у Србији.
„Енергетска безбедност, декарбонизација и економска конкурентност енергетског сектора су основни принципи енергетске политике која треба да обезбеди сигурно и приступачно снабдевање енергијом, уз прогресивно смањење негативног утицаја на животну средину. Сви желимо да видимо више електричних аутомобила, нове велике дата центре, као и многе друге иновације, али истовремено морамо да имамо одговор на питања одакле ће доћи енергија која ће их напајати, као и да размишљамо о свеокупном утицају на животну средину", навела је Ђедовић Хандановић.
Она је нагласила да остваривање стратешких циљева у енергетском сектору подразумева огромне инвестиције у енергетски сектор - око 15 милијарди евра у наредних десетак година - уз системски приступ у планирању и спровођењу пројеката, као и снажну подршку међународних партнера и приступ фондовима ЕУ намењеним енергетској транзицији. „Остваривање развојне визије такође захтева одлучност, знање и вољу да се уђе у дубоке структурне реформе, трансформацију јавног сектора, промену схватања и навика становништва, као и праксе у нашој привреди", додала је она.