Ђедовић Хандановић: Резерве гаса на историјски највишем нивоу, наставићемо изградњу интерконекција ка суседима

„Сваки нови складишни капацитет значи већу сигурност у снабдевању. Тренутно смо на близу 700 милиона м3 гаса у складиштима у Србији и Мађарској, што је историјски рекорд и већа залиха овог енергента него на почетку прошле грејне сезоне. Изградња гасне интерконекције Србија-Бугарска, којом ће Србија могућност да се повеже са гасоводима ТАП и ТАНАП, у завршној је фази и радови ће физички бити завршени средином новембра, а паралелно ће се радити и на прибављању неопходних дозвола. До краја новембра очекујемо потписивање Меморандума о разумевању између министарстава енергетике Србије и Азербејџана, као и комерцијалног уговора између азербејџанског снабдевача и ЈП „Србијагас", и очекујемо да снабдевање почне до краја године“, рекла је министарка на отварању Гасног форума Југоисточне Европе 2023, коју организује портал „Енергија Балкана“.

Она је подсетила да је изградњом гасовода Балкански уток оснажена позиција Србије као транзитне земље, и то у јеку ЦОВИД кризе, и осигурано сигурно снабдевање грађана и привреде уочи рата у Украјини.

„У периоду до 2030. по пројекцијама се очекује раст укупне потрошње гаса са око три милијарде кубних метара у 2022. на око четири милијарде кубних метара гаса и потребно нам је повећање капацитета за складиштење природног гаса у Србији као и изградња додатних интерконекција ка суседима. То се пре свега односи на гасоводе ка Северној Македонији и Румунији која ће обезбедити гасну инфраструктуру неопходну за увоз и транзит гаса од око 4,5 милијарде кубни метара”, рекла је Ђедовић Хандановић.

Она је додала да Србија планира да диверсификује и снабдевање сировом нафтом, изградњом нафтовода ка Мађарској који ће омогућити транспорт до четири милиона тона нафте. „Започета је израда техничке документације за овај пројекат, а инвеститор ће бити предузеће Транснафта. Упоредо с тим, радимо и на повећању складишних капацитета за нафту и нафтне деривате како бисмо имали већу сигурност снабдевања, у складу са нивоом резерви који је предвиђен европским прописима”, навела је Ђедовић Хандановић.

Она је истакла да развојни планови за енергетски сектор укључују и значајнијиу улогу гаса као транзиционог енергента у процесу декарбонизације. „У планирању енергетске транзиције сарађујемо са већим бројем партнера, а један од најзначајнијих је Европска унија, са којом ћемо у будућности разговарати о додатној помоћи у том процесу, и финансијској и свакој другој. Наставићемо да унапређујемо наш регулаторни оквир и да још више тежимо интегрисаности и повезаности са регионом”, рекла је министарка.

Подсетила је и да је доношењем измена Закона о енергетици и формирањем независне Републичке комисије за енергетске мреже, задужене за контролу пословања оператора преносног система електричне енергије и оператора транспортног система природног гаса, омогућена успешна реформа гасног сектора. „Тиме на системски начин постављамо темеље за боље управљање нашим предузећима и спровођење реформи у енергетском сектору, које су дуго одлагане, а преко су потребне. Такође, наставићемо и да развијамо наш транспортни и дистрибутивни систем, како бисмо омогућили веће коришћење гаса као енергента који је еколошки прихватљивији од других фосилних горива“, навела је министарка.