„Мађарска је пријатељска земља са којом имамо изузетно добре билатералне односе, а у условима кризе је посебно важно да постоје партнери на које можете да се ослоните. Резерве гаса које Србија држи у складиштима у Мађарској веће су него прошле године и заједно са повећаним домаћим резервама, наше укупне залихе сада су на нивоу од око 680 милиона кубних метара гаса. На тај начин смо обезбедили додатну сигурност за наше грађане и привреду у случају било каквих непређених ситуација. С друге стране, Мађарска рачуна на сигурне испоруке гаса Балканским током преко Србије, а разговарали смо и о могућности за додатне капацитете за потребе Мађарске“, рекла је Ђедовић Хандановић након састанка са мађарским министром у Београду.
Двоје министара разговарали су и најављеном увођењу таксе Бугарске на транспорт руског гаса преко који се одвија преко територије те земље.
„Такав поступак био би изузетно неповољан и за Србију и за Мађарску, али и за неке друге земље у региону и Европској унији, које би такође биле погођене и у току су разговори о мерама које можемо да предузмемо како бисмо заштитили нашу позицију. Србија се и званично обратила Енергетској заједници по овом питању, а то питање је и на столу Европске комисије. Желимо да будемо сигурни да нема никаквог кршења ни европских регулатива, нити уговорних обавеза и споразума. Настојаћемо такође да у дијалогу са бугарском страном пронађемо решење и да превазиђемо изазове који би имао негативне последице по снабдевање природним гасом“, рекла је министарка.
Она је подсетила да је у Бакуу пре два дана потписан уговор о снабдевању гасом Србије из Азербејџана, и додала да очекује да гасна интерконекција Србија-Бугарска, којим ће тај гас стизати до Србије буде оперативна до краја новембра. „Поред додатне сигурности за наше грађане и привреду, овај гасовод додатно ће оснажити улогу Србије као транзитне земље и очекујемо да у будућности и овим гасоводом испоручујемо гас и Мађарској“, навела је Ђедовић Хандановић.
На састанку је било речи и о праћењу реализације пројекта изградње нафтовода Србија-Мађарска, који ће обезбедити додатни правац снабдевања сировом нафтом за српско тржиште. „Почетак радова на изградњи нафтовода, инвестиције вредне око 150 милиона евра, очекујемо у другој половини 2025. а планирани капацитет износи 5,5 милиона тона нафте“, додала је министарка.
Такође је констатовано да размена електричне енергије између Србије и Мађарске расте, и да је планиран наставак улагања у јачање преносних капацитета. „Такође, разговарали смо и пројекту Blue Sky који треба да обезбеди заједничку платформу за размену електричне енергије између Србије, Словеније и Мађарске, након што су Србија и Словенија већ покренуле прву регионалну берзу електричне енергије. Споразум којим би Мађарска приступила требало би да буде потписан крајем године, како бисмо у првим месецима наредне године видели финализацију ове иницијативе“, навела је Ђедовић Хандановић.
Сијарто је захвалио министарки на доброј сарадњи и нагласио да је Србија „савезник од поверења и земља која помаже да Мађарка буде енергетски сигурнија“. Такође је истакао да је Бугарска, нажалост, донела одлуке које угрожавају сигурност снабдевања гасом Северне Македоније, Србије и Мађарске и оценио да је то неприхватљиво.
„Нико нема право да доведе у питање сигурно снабдевање енергентима једне земље. Бугарска је без претходне најаве увела таксу на транзит руског гаса чиме је довела у питање сигурност снабдевања Северне Македоније, Србије и Мађарске. Обратили смо се Европској комисији и договорили смо се данас да ћемо са Србијом усагласити наше наредне кораке и дати заједнички одговор. Овај непријатељски чин доводи у питање европску солидарност али је такође и противан европским прописима с обзиром да није дозвољено увођење такси и царина између чланица ЕУ, јер се тиме ограничава слободан проток робе и крше европски прописи. Надамо се да ће се и у овом случају поштовати европска правила и захвални смо Србији на савезничком приступу по питању сарадње у сигурном снабдевању енергентима“, рекао је Сијарто.