Ђедовић Хандановић: Настављају се реформе у ЕПС, усвајање плана реструктурирања компаније до маја идуће године

„Променили смо Статут ЕПС-а, смањили надзор од стране Владе и увели професионални надзорни одбор. Циљ је да омогућимо ефикасније управљање предузећем и до маја 2024. очекујемо да буде усвојен и план реструктурирања ЕПС. Унапредили смо законодавни оквир на основу којег су успешно спроведене прве аукције из ОИЕ, чиме смо обезбедили девет нових електрана капацитета већег од 700 МW и више од милијарду евра нових инвестиција у Србију. Завршавамо изградњу и гасне интереконекције Србија-Бугарска којом ћемо обезбедити нови извор снабдевања гасом за Србију. Очекује се да гасовод уђе у пробни рад почетком децембра”, рекла је министарка учествујући на панелу у оквиру Београдском економском форуму.

У наредној години, један од приоритета је усвајање измена Закона о енергетици којим ће се извршити додатно усклађивање са последњим енергетским пакетом ЕУ и помоћи да се настави са реформама у државним предузећима да она буду још ефикаснија.

„Очекује нас и усвајање нове Стратегије развоја енергетике, чији је финални нацрт завршен и спреман за јавну расправу, као и Интегрисаног националног плана за енергетику и климу, који чека да буде усвојен на Влади кад она не буде више у техничком мандату. Очекује нас пуштање у рад ТЕ Костолац Б3 који ће бити највећи капацитет који смо изградили у последњих 30 година и који ће обезбедити стабилно снабдевање базном енергијом у процесу енергетске транзиције. Почетком 2024, очекује нас и завршетак постројења за одсумпоравање у ТЕНТ А у Обреновцу, што ће смањити емисију штетних гасова из ове термоелектране на ниво домаћих и европских прописа. У припреми су и нови велики пројекти, пре свега изградња реверзибилне хидроелектране Бистрица и нафтовода Србија-Мађарска”, навела је Ђедовић Хандановић.

Говорећи о амбицијама Србије у процесу енергетске транзицје, министарка је рекла да овај процес захтева време и огромна финансијска средства, и да није могуће “да постанемо зелени преко ноћи”.

„Потребно је да најпре поставимо цијеве, направимо прорачун колико ће то да нас кошта, да обезбедимо финансијска средства, и да на основу тога кренемо у реализацију, што већ радимо. Важно је и да смањујемо и потрошњу енергије, јер Србија тренутно троши око три пута више енергије за исту јединицу БДП. Подстицали смо грађане да смање потрошњу енергије и кроз субвенције, а важан резултат је и што смо успели да подстакнемо грађане попустима и едукацијом да рационалније троше енергију. Више од милион домаћинстава месечно током претходних годину дана смањило је своје рачуне, а само у октобру више од половине свих домаћинстава у Србији је остварило попуст на рачун између 20 и 40 одсто“, рекла је Ђедовић Хандановић.

Она је нагласила да треба да се престати са мантром да су за смањење емисије штетних гасова највећи проблем термоелектране. „Највећи проблем су индивидуална ложишта и енергенти које домаћинства у Србији се користе за грејање. Држава ће наставити да субвенцијама подстиче домаћинстава да промене котлове и пређу на чистије изворе енергије. Обезбедили смо 50 милиона евра у ту сврху што је два и по пута више новца него у претходном периоду, а грађани тренутно конкуришу за субвенције у 131 општини са којима смо потписали уговор”, рекла је министарка.