Ђедовић Хандановић: Гасна интерконекција Србија-Бугарска омогућава диверсификацију извора снадбевања и већу енергетску безбедност

„Пуштањем у функцију гасне интерконекције Србија-Бугарска завршили смо велики посао за нашу земљу и створили физичку могућност да се снабдевамо гасом из различитих извора, за гас који долази из Азербејџана, Каспијског региона као и ЛНГ терминала у Александрополису, поред руског гаса из гасовода Балкански ток. Овај гасовод је од великог међународног значаја и Србија добија важну транзитну позицију на гасној мапи Европе. Капацитет гасовода ће потенцијално моћи да се повећа са милијарде и 800 милиона кубних метара гаса годишње на 3,2 милијарде што је веома битно с обзиром да ће се наше потребе за гасом значајно повећати до краја деценије“, рекла је она.

Министарка је подсетила да су пре месец дана у Азербејџану договорене испоруке до 400 милиона кубних метара гаса годишње до 2026. године, а да након тога те количине могу бити и три пута веће. „Цела Европа гледа ка Азербејџану у погледу снабдевања гасом и они ће значајно повећавати капацитете. Ми се налазимо на том путу, Азербејџан је наша традиционална пријатељска земља са којом развијамо политичке и економске односе и сигурно је да постаје наш дугорочан енергетски партнер “, рекла је Ђедовић Хандановић.

На питање водитеља због чега се председник Србије Александар Вучић није обратио на церемонији стављања у функцију новог гасовода, министарка је указала да је председник испоштовао закон и показао одговорност због избора. „Несхватљиво је колико критика трпи председник Вучић због поштовања закона. Захваљујући његовој визији и подршци, реализовали смо овај пројекат и имали посету председника Азербејџана и Бугарске нашој земљи,“ рекла је Ђедовић Хандановић.

Она је рекла да је енергетски систем спремно дочекао хладне зимске дане и да грађани не треба да брину јер је обезбеђено довољно енергије и енергената за грејну сезону. „Имамо довољно резерви угља за 23 дана уколико би се десило нешто непредвиђено, у Мађарској и Банатском Двору ускладиштено је 630 милиона кубних метара гаса што је довољно за 65 дана просечне потрошње у грејној сезони док су топлане и Републичка дирекција за робне резерве попунили своје капацитете“, рекла је министарка.

Ђедовић Хандановић је истакла да је услед енергетске кризе, кроз нову одлуку Владе Србије о енергетски угроженом купцу, обезбеђено да већи број социјално угрожених грађана, као и примаоца увећане социјалне помоћи, оствари попусте до 50 одсто за електричну енергију, гас или грејање.

„Драго ми је што смо од почетка грејне сезоне омогућили да се број домаћинстава који остварују попусте повећа са 72.000 на око 160.000 динара по службеној процедури док је око 100.000 пензионера, који имају примања нижа од 21.766,26 динара, остварило попусте од 1.000 динара на рачунима за електричну енергију до краја грејне сезоне. Тиме водимо одговорну политику и пружамо подршку нашим најстаријим и најугроженијим грађанима. Такође, сви грађани који троше мање електричне енергије у односу на прошлу и 2021. годину могу да умање своје рачуне до 50 одсто. Желимо да мотивишемо људе да рационално троше енергију и драго ми је да је преко половине домаћинстава прошлог месеца остварило право на попусте док је 30 одсто домаћинстава остварило максимални попуст од 40 одсто“, рекла је министарка.

Министарка је подсетила да хидроелектрана Ђердап 1 важан део историје, али и будућности наше земље имајући у виду да је изграђена у рекордном року и да већ 50 година служи нашем енергетском систему. „Недавно је завршена ревитализација којом је продужен радни век за 30 до 40 година и повећана инсталисана снага за чак 100 зелених мегавата што је од великог значаја за сигурност снабдевања грађана и привреде електричном енергијом.“, рекла је министарка.