Енергетска ефикасност зграда важна за прелазак на наплату грејања по утрошку

Вукадиновић је казала да су у току јавни позиви за избор стамбених заједница у 15 јединица локалне самоуправе, које ће добити прилику да учествују у овом пројекту.

Она је, на конференцији коју је организовао портал Енергија Балкана, подсетила да је овај пројекат укупно вредан око 64,5 милиона евра, од чега је 50 милиона евра зајам банке, а око 14,5 милиона евра су средства донације.

„Очекујемо да ће кроз реализацију овог пројекта бити санирано око 500 стамбених заједница, што је приближно око милион квадратних метара", навела је она.

Како је додала, овај позив је отворен до краја децембра, евентуално до средине јануара 2024, јер свака јединица локалне самоуправе сама доноси одлуку о његовом трајању.

„Након затварања јавног позива направиће се се ранг листа стамбених заједница, па ће министарство у сарадњи са банком расписати тендер за избор консултанта који ће израдити елаборат енергетске ефикасности као и одговарајуће студије, а након тога се формира коначна ранг листа", прецизирала је она.

Навела је да се очекује да те студије и елаборати буду завршени у другом или трећем кварталу наредне године, а први радови се очекују у марту 2025.

Према речима Вукадиновић, овај пројекат би требало да  резултира уштедом енергије за више од 35 одсто, односно око 81.000 МWh на годишњем нивоу, као и смањењем емисије штетних гасова за око 20.000 тона на годишњем нивоу.

Говорећи о бенефитима за грађане, она је нагласила да су то пре свега сопствени утицај на утрошак енергије за грејање зими, односно за хлађење лети, као и продужење века трајања објекта, али и повећање вредности некретнине.

Утицаја ће имати, како је додала, и на визуелни изглед града, односно општине, јер ће  помоћи санирању кровова и фасада.

Вукадиновић је нагласила да је Србија опредељена да иде зеленим путем, подсетивши да је наша земља потписник Споразума о климатским променама као и Софијске декларацију о зеленој агенди за земље Западног Балкана.

Према њеним речима, ресорно министарство припрема и стратешке документе, пре свега интегрисани национални енергетски и климатски план до 2030. са пројекцијама до 2050, што је плански документ који је први пут објединио циљеве у областима енергетике и климе. Заједно са Стратегијом развоја енергетике, то ће бити оквир за енергетску политику наше земље", казала је Вукадиновић.

Како је додала, кључни циљеви који су предвиђени овим стратешким документима првенствено су повећање удела обновљивих извора енергије (ОИЕ) у производњи електричне енергије за 45 одсто, затим значајно повећање енергетске ефикасности, као и смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште за око 40,4 одсто до 2030. у односу на 1990.

„У области енергетске ефикасности, један од кључних циљева је смањење потрошње финалне енергије за око девет одсто до 2030, у односу на потрошњу која би се остварила без примене додатних мера, али да бисмо све те амбициозне циљеве остварили, неопходно је било прво успоставити институционални, правни и финансијски оквир, па је тако 2021. донет Закон о енергетској ефикасности и рационалној употреби енергије који је скоро у потпуности усаглашен са нормативима ЕУ у овој области, пуна усаглашеност биће остварена доношењем свих подзаконских аката“, подсетила је в.д. помоћника за енергетску ефикасност и климатске промене у Министарству енергетике.