Ђедовић Хандановић: Никад већа улагања у енергетику, до почетка EXPO 2027 завршетак бројних пројеката

„Када је енергетика у питању, морамо да будемо свесни да је она базична инфраструктура. Ми не можемо да индустријализујемо привреду, нити да отварамо нове научне центре, без довољно произведене електричне енергије и сигурног снабдевања енергентима. Председник Србије Александар Вучић најавио је никада већа улагања у енергетски сектор у наредним годинама, да бисмо испратили развој наше привреде и друштва и осигурали већу сигурност снабдевања“, рекла је она.

Министарка је указала да ће се већ ове године завршити важни пројекти у електроенергетском сектору, као што је блок Б3 у термоелектрани Костолац и постројење за одсумпоравање димних гасова у ТЕНТ А.

„У наредним месецима повезаћемо на систем блок Б3 у термоелектрани Костолац који ће бити прво производно постројење које Електропривреда Србије отвара после скоро четири деценије, капацитета 350 МW. Ова нова електрана користиће најсавременију опрему за смањење емисија штетних гасова, односно ниво емисија ће бити у складу са националном и европском регулативом. Такође, завршавамо изградњу постројења за одсумпоравање димних гасова у ТЕНТ А које ћемо ускоро пустити у пробни рад. Ово постројење је један од најважнијих еколошких пројеката у нашој земљи које ће обезбедити чистији ваздух за грађане Обреновца, Београда и околине, уз смањење емисије сумпор диоксида за око 10 пута“, рекла је Ђедовић Хандановић.

Министарка је истакла ће се градити нове реверзибилне електране, Бистрица и Ђердап 3, које ће обезбедити стабилно снабдевање електричном енергијом, али ће помоћи балансирању електроенергетског система.

„То су пројекти које морамо добро да испланирамо да бисмо их завршили до 2030. године, или мало након тога. Захваљујући резерзибилним хидроелектранама, интегрисаћемо више капацитета из сунца и ветра у наш електроенергетски систем. Ми смо богати речним потенцијалом и управо је најјефтинија производња електричне енергије из хидроелектрана. РХЕ Бистрица је од великог значаја за балансирање националног електроенергетског система, који ће омогућити петодневно складиштење електричне енергије. То значи да ћемо моћи да акумулирамо вишкове енергије које ћемо моћи да убацимо у систем када нам буде потребна. Интензивно радимо на припреми пројекта и очекујем да ћемо следеће године почети да градимо РХЕ Бистрица“, рекла је министарка.

Она је истакла да „Електропривреда Србије“ гради прво постројење из ОИЕ, ветропарк у Костолцу, који ће бити на мрежи почетком следеће године.

„Већ су почели радови на темељима за стубове ветрогенератора и очекујем да ће се у току ове године завршити већина радова. Почетком 2025. године имаћемо на мрежи прве производне капацитете ЕПС-а из ОИЕ што је веома важно због енергетске транзиције и преласка на чистије изворе енергије“, рекла је министарка и подсетила да ће се градити пет самобалансирајућих соларних електрана капацитета 1 GW.

„Као што је председник споменуо, почели смо преговоре са „Hyundai Engineering“ из Јужне Кореје за изградњу овог постројења на пет локација на истоку и југу наше земље. Ово постројење имаће батеријска складишта која ће акумулирати енергију када не буде било довољно енергије сунца, одакле ћемо пуштати електричну енергију у мрежу не угрожавајући сигурност снабдевања“, рекла је министарка.

Министарка је истакла да ће се пре почетка специјализоване изложбе EXPO 2027 завршити гасна интерконекција са Северном Македонијом и нафтовод Србија-Мађарска.

„Енергетска криза је показала да су земље које су боље енергетски повезане лакше пребродиле све изазове. Пуштањем у пробни рад гасне интерконекције са Бугарском у децембру прошле године, показали смо да можемо да завршимо један енергетски пројекат у року, чиме смо први пут диверсификовали снабдевање гасом и обезбедили нове правце снабдевања из Каспијског мора и Грчке. Сви причају о томе да је потребно да имамо нове изворе снабдевања али је то немогуће док не изградите физичку инфраструктуру, ако немате нове гасоводе. Важно је да имамо друге правце снабдевања ако се догоде неке непредвиђене ситуације на неком гасоводу. Наставићемо да градимо и друге интерконекције, пре свега са Северном Македонијом. Ми смо већ резервисали одређене капацитете на годишњем нивоу које ћемо допремати преко гасне интерконекције са Северном Македонијом која ће бити завршена пре почетка ЕXПО 2027“, рекла је она.

Додала је да је у току рад на техничкој документацији за изградњу нафтовода Србија-Мађарска који ће унапредити сигурност снабдевања сировом нафтом.

„Предвидели смо 150 милиона евра улагања у изградњу 128 километра нафтовода од Новог Сада до места Алђе у Мађарској, како бисмо се повезали на нафтовод Дружба преко кога се велики део Европе снадбева нафтом. То ће значити додатну сигурност снабдевања с обзиром да се тренутно снабдевамо нафтом само преко једног правца, ЈАНАФ-ом“, рекла је министарка.

Министарка је указала да је Србија богата минералним ресурсима али да је до нас на који начин ћемо их користити.

„Србија је први закон о рудницима имала још 1412. године и до сада смо били фокусирани на експлоатацију руда. Изузетно смо богати рудама као што су бакар, цинк, калцит, олово, злато али и ретким минералним сировинама као што су борат и литијум где морамо да се одредимо какав ће бити наш однос према њима. Енергетска транзиција подразумева паметне уређаје, причамо о новим технологијама за мобилне телефоне, ветрогенераторе, ћелије за соларне панеле и електрична возила. ЕУ има план да до 2035. електрификује саобраћај што се не може спровести без критичних минералних сировина. Само је на нама како ћемо их употребити и најважније је да развијамо рударство у складу са свим стандардима животне средине“, рекла је она.

Министарка је указала да је за Србију важно развијање целих ланаца вредности у рударству које подстиче раст животног стандарда људи.

„За нас је битно, што смо већ показали са развојем Бора и околине, да стварамо цео ланац вредности, од експлоатације руде до нове топионице која је пуштена у рад са свим стандардима заштите животне средине. Видели смо колико се загађање ваздуха у Бору смањило услед примене нових технологија и свих побољшања у процесу рада. Успели смо да постанемо међу водећим произвођачима бакра у Европи што се позитивно одражава на буџете локалних самоуправа који су се повећали шест до седам пута. То много значи не само за људе који су запослени у рударском сектору већ и локалном становништву због повећања стандарда, улагања у путеве, болнице и локалну инфраструктуру“, рекла је министарка.