Помоћница министарке рударства и енергетике за међународну сарадњу и европске интеграције Јована Јоксимовић, рекла је данас да Србија има добре предиспозиције за коришћење соларне енергије и да је задатак државе да искористи овај природни ресурс у обезбеђивању сигурног снабдевања електричном енергијом, веће енергетске независности и смањењу емисије штетних гасова.
Јоксимовић: Србија има добре предиспозиције за коришћење соларне енергије
8. фебруар 2024.
„ОИЕ ће у годинама испред нас, постајати главни домаћи извор електричне енергије, а начин да то остваримо јесте путем најекономичније експлоатације расположивог потенцијала у случају енергије ветра и Сунца. Соларна енергија представља део одговора на стратешке изазове који се постављају пред енергетски сектор како Србије, тако и других земаља Западног Балкана, јер представља чист и доступан извор енергије, који доприноси смањењу увозне зависности и смањењу емисије штетних гасова“, рекла је Јоксимовић на панелу „Улога и значај соларне енергије на путу ка карбонској неутралности“ у Бања Луци.
Она је истакла да се рад на повећању капацитете соларне енергије одвија на неколико колосека.
„Кроз аукције за тржишне премије које су први пут успешно спроведене прошле године, а које укључују и квоту за соларне електране, пројекте које реализује Електропривреда Србије као и пројекте које реализује приватни сектор. Пример је изградња 1 ГW самобалансираних соларних електрана, које гради конзорцијум на челу са јужнокорејским Хуyндаи Енгинееринг, а који ће по завршетку бити у власништву ЕПС, односно државе“, рекла је она и додала да је успостављен и институт купца-произвођача који грађанима омогућава да постану активни учесници енергетске транзиције.
Помоћница министарке је указала да је Србија у процесу доношења стратешких докумената који ће одредити смер и динамику промена у енергетском сектору, у процесу енергетске транзиције.
„Конкретни циљеви дефинисани су кроз Интегрисани национални план за енергетику и климу до 2030, са пројекцијама до 2050, и новом Стратегијом развоја енергетике до 2040. са пројекцијама до 2050, који ће бити усвојени у наредном периоду. Интегрисани план је први стратешки документ који на јединствен начин сагледава климатску и енергетску проблематику, и на коме се радило две и по године, у условима великих геполитичких промена које су се највише одразиле управо у сектору енергетике. У периоду до 2030. главни циљеви подразумевају повећање удела ОИЕ у производњи електричне енергије на 45 одсто, смањење емисије штетних гасова за 40,4 одсто у односу на 1990. годину, као и значајно повећање енергетске ефикасности“, рекла је она.
