„Донација ове соларне електране је пример одговорног понашања према заједници, као и партнерства српских и немачких институција које доприноси бољитку друштва, а посебно подршци рањивим групама као што су деца са проблемима у понашању. Ова електрана покриће годишњу потрошњу електричне енергије Центра, смањиће потрошњу и емисије CO2 гасова, али ће представљати и показатељ бриге за најмлађе коју треба да им обезбеде сви појединци и институције. Хвала ГИЗ-у што су нам помогли у реализацији, електрана је постављена у рекордном року и надам се, осим што ће смањити трошкове рада Центра. да ће бити и подсетник корисницима да нису сами и да имају подршку у институцијама, а Министарство рударства и енегетике ће наставити са подршком пројектима који су имају за циљ одржив развој и помоћ младима”, рекла је министарка.
Ђедовић Хандановић је указала да Министарство рударства и енергетике и ГИЗ сарађују на унапређењу законодавног оквира за области купаца-произвођача електричне енергије.
„Тренутно је регистровано око 2.700 прозјумера, укупна инсталисана снаге ових електрана је 42 МW. Број је у константном порасту, као и интересовање грађана, јер се сопствена производња електричне енергије из сунчеве енергије економски и еколошки исплати. У наредном периоду радићемо заједно на спровођењу мера енергетске ефикасности и обновљивих извора енергије у домаћинствима, стамбеним и јавним зградама”, рекла је она.
Министарка је рекла да се енергетска транзиција тиче се свих нас, и сви можемо да утичемо на смањење потрошње, код куће, на послу, у јавним установама и захвалила ГИЗУ на стабилном партнерству на путу декарбонизације енергетског сектора.
Даниела Функе, директорка ГИЗ-а у Србији, рекла је да та организација подржава пројекте који развијају употребу соларне енергије.
„Велико ми је задовољство шзо смо данас посетили заједнички пројекат Министарства и немачко-српске сарадње и један од првих пилот пројеката интегрисаних решења. Пилот пројекат се реализује у Центру за несталу и злостављану децу у Новом Саду. За ГИЗ је важно да покаже техничку и финансијску изводљивост оваквих пројеката, предности које произилазе из постављања соларних електрана, како бисмо подстакли и друге заинтересоване привредне субјекте да се укључе. Осим ове електране, подржавамо и развој прозјумера у домаћинствима, стамбеним заједницама и приватном сектору. Инсталисана соларна електрана у Центру има капацитет од 6 кW и производиће око 7.400 кWх електричне енергије годишње. Очекивана уштеда емисије гасова стаклене баште за век трајања електране од 25 године износи око 200 тона CO2 еквивалента, што је једнако око 17 хектара дрвећа“, рекла је она.
Игор Јурић, оснивач фондације „Тијана Јурић'', истакао је значај окупљања организација и институција у пројектима који пружају подршку злостављеној деци.
„Захвалан сам ГИЗ-у и Министарству рударства и енергетике, посебно министарки Ђедовић Хандановић што су нам изашли у сусрет, што су нас подржали и помогли нам да овај објекат где ћемо се бавити проблемом насиља над децом и међу децом буде и енергетски ефикасан. Оно што ми желимо, јесте да се наша сарадња овде не заврши. Ми као организација, осим што смо окупили изузетно стручан тим, који ће се бавити децом, око себе желимо да окупимо и велики број институција, организација, компанија и појединаца, који ће подржати ову идеју и заједно са нама радити на решавању овог горућег проблема у друштву“ рекао је он.
Јурић је додао да је идеја да овај концепт рада уз помоћ државе заживи на територији целе земље и да је сигуран да ће тако и бити. „Разговарао сам са људима који воде ову земљу, и они су спремни да подрже нашу борбу, како би се стопа насиља над децом и међу децом смањила на што нижи ниво. Желели бисмо да продубимо ову сарадњу, да имамо Министарство рударства и енергетика као партнера, јер овај горући проблем у друштву не може да реши само једна организација или појединац, већ је потребно да сви преузму одговорност“, рекао је Јурић.
Подсетио је да се у јавности много говорило да је потребно да се проблем насиља међу децом и над децом реши. Ми смо преузели тај први корак, и у завршној смо фази, а када кренемо са радом, уверавам да ће резултати стићи брже него што мислимо”, навео је Јурић.