„Трогодишњи план аукција за период 2023-2025. године који смо донели прошле године обезбедиће најмање 1.300 МW нових капацитета из ОИЕ кроз приватне инвестиције, посредством аукција и доделе тржишних премија. Кроз први трогодишњи план фокусирали смо се на велике инвестиције, јер само на тај начин можемо да напредујемо брже у процесу енергетске транзиције. Следећи круг аукција планирамо у овој години и на њему ће бити понуђен капацитет од најмање 400 МW за соларне и ветроелектране”, рекла је Ђедовић Хандановић.
Министарка је подсетила да постоји интересовање инвеститора за улагања у ОИЕ, али да је неопходно обезбедити равнотежу између два подједнако важна интереса – нових инвестиција и сигурности снабдевања.
„Изменама регулативе у прошлој години предвидели смо одговорности инвеститора у погледу балансне одговорности. Тражимо банкарске гаранције за прикључење, а у случају да систем не може да интегрише све пројекте у систем за који су поднети захтеви за прикључење, инвеститор има различите опције да обезбеди додатни капацитет за балансирање, као сто су батеријска складиста”, рекла је она.
Ђедовић Хандановић је навела да је Србија прва земља у региону која је успоставила унутардневно тржиште електричне енергије, као и да је заједно са Словенијом основана регионална берза електричне енергије којој очекује да се придружи и Мађарска.
„Србија је прва земља у региону Западног Балкана у којој су изграђена два потпуно комерцијална пројекта из сектора обновљивих извора енергије. То је показатељ да смо изменама регулативе у сектору зелене енергије дали предвидивост и сигурност инвеститорима, што је јако важно. У последњих десет година Србија има стабилан раст страних директних инвестиција, изузев ковид године. Са новим инвеститорима расте и потрошња електричне енергије и осим производних капацитета радимо и на јачању наше мреже, и преносног и дистрибутивног система, које су неопходни предуслови за привредни развој и даљу индустријализацију”, рекла је она.
Министарка је указала да је Енергетска заједница препознала Србију као лидера у реформама у енергетици у претходној години у региону, што показује да смо на добром путу.
„Наша амбиција је да даље унапређујемо законодавни оквир, што поред измене Закона о енергетици укључује и усвајање већ припремљених стратешких докумената у овој години, Интегрисаног националног енергетског и климатског плана Републике Србије за период до 2030. године, са визијом до 2050. године, и нове Стратегије развоја енергетике.