Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић поручила је данас на Копаоник бизнис форуму да ће држава обезбедити стабилно снабдевање свих енергената и у наредном периоду.  

„У време светске енергетске кризе обезбедили смо довољне количине гаса у складиштима у Србији и Мађарској, а резерве нафте увећане су за 54% у односу на 2021. годину. При томе, успели смо да цена електричне енергије за домаћинства, упркос корекцији у јануару, буде и даље међу најнижима у Европи и региону, што је случај и са ценом гаса. Захваљујући фискалним реформама из претходних година и активном деловању државе у енергетској кризи, успели да сачувамо конкурентност привреде и привлачност Србије за инвестиције, као и да се енормни раст цена на берзама не прелије у пуној мери на домаће тржиште ", нагласила је министарка.

Ђедовић је на панелу  "Енергетска сигурност у условима глобалне економске кризе – Изазови и препоруке за будућност" рекла да је 2023. важна година за енергетски сектор Србије, у којој ће бити завршени пројекти важни за сигурност снабдевања електричном енергијом и гасом и одређени дугорочни циљеви у енергетској транзицији и начин и пут њиховог остваривања.

"После 32 године Србија ће добити нову велику електрану, ТЕ Костолац Б3, снаге 350 МW, а завршетком гасне интерконекције Србија-Бугарска, повезаћемо се са изворима гаса који долазе до Грчке и тако остварити диверсификацију снабдевача. Припремамо и измене Закона о коришћењу ОИЕ које треба да омогуће спровођење аукција за првих 400 МW из енергије ветра, а на средњи рок очекујемо да наши капацитети из ОИЕ буду око три пута већи него данас. Ове године очекује нас и усвајање стратешких докумената којима ћемо одредити дугорочне циљеве у области ОИЕ, енергетске ефикасности и смањења емисија штетних гасова. Суштина ових процеса је да док напредујемо у процесу енергетске транзиције, повећавамо удео ОИЕ у производњи енергије и идемо ка декарбонизацији енергетског сектора, у сваком тренутку имамо сигурно и стабилно снабдевање"", рекла је Ђедовић.

Она је рекла да се месец и по дана до краја грејне сезоне може рећи да је испуњен први задатак постављен на почетку мандата Министарства - обезбеђивање довољних количина електричне енергије и гаса за грађане и привреду и да домови грађана буду топли. "С друге стране, ништа боље не тестира отпорност од кризних ситуација, нити има бољег тренутка од кризе да ствари покрену или убрзају. Зато смо управо у оваквој ситуацији решили да се ухватимо у коштац и са преко потребним реформама енергетског сектора, да завршимо започете и припремамо нове пројекте, укључујући ОИЕ и реверзибилне хидроелектране, и да више радимо на промени свести у вези са потрошњом енергије", рекла је Ђедовић.

Говорећи о реформама у енергетском сектору, она је рекла да је држава препознала да итекако постоји простор да се унапреди ефикасност доношења одлука у јавним предузећима, да се оптимизују процеси и боље управља ризицима. "Крајњи циљ је да сва предузећа у енергетском сектору послују ефикасно и профитабилно, и да буду “кичма” снажног енергетског сектора који ће Србију учинити енергетски безбедном и енергетски независном, што је један од предуслова за дугорочан и стабилан привредни раст", рекла је министарка.

Она је нагласила већа енергетска сигурност подразумева и значајно повећање енергетске ефикасности у свим секторима и ће држава наставити да улаже у ту област и у јавном сектору и кроз програм субвенција за грађане. "Не можемо имати већу сигурност снабдевања уколико само радимо на повећању производње, а не водимо рачуна о томе како трошимо енергију, јер је на пример, потрошња топлотне енергије по метру квадратном у Србији око два пута већа од просека у земљама ЕУ. Обезбедили смо додатна средства за мере повећања енергетске ефикасности у домаћинствима, у износу од око 70 милиона евра. План је да јавни позив буде расписан у другој половини 2023, а очекујемо да ће субвенције моћи да добије више од 80.000 домаћинстава", навела је министарка.

Она је подсетила да је стратешки циљ да се обезбеди енергетска независност по најнижој цени за грађане и привреду. "То захтева да не размишљамо само о томе како ће неке одлуке бити примљене код грађана, већ о томе шта је дугорочно одрживо, како да будемо енергетски безбедни и независни, а да имамо одрживе цене. Ми смо и до сада настојали да свако поскупљење прати раст стандарда грађана. На томе ћемо радити и даље, и борићемо се да свако наредно повећање цена буде што мање", рекла је Ђедовић.