Ђедовић Хандановић: Енергетска транзиција незаустављив процес, али не сме да угрози сигурност снабдевања

„Нема одрживе транзиције ако се угрожава снабдевање, нити се могу преко ноћи затварати термоелектране, па да зависимо од увоза енергије и ескалације цена на тржишту. Морамо одговорно да радимо и будемо свесни ограничења и наше полазне позиције, која је ипак незахвална, јер се више од 60 одсто ослањамо на енергију из угља за производњу струје. Успели смо да преокренемо причу, да покренемо незаустављив процес транзиције и направимо регулаторни оквир који инвеститорима даје сигурност. Држава је спремна да подржи приватне инвестиције, али намерава да улаже и у сопствене ОИЕ капацитете све више”, рекла је министарка на панелу „Пут ка енергетској транзицији”, на Копаоник бизнис форуму.

Она је додала да је главни изазов у транзицији финансијски, јер је за инвестиције потребно више година, како у производне капацитете, тако и у пренос и дистрибуцију електричне енергије. „Планирамо изградњу реверзибилних хидроелектрана „Бистрица” и „Ђердап 3”, а интензивиране су и инвестиције у ОИЕ. Започели смо преговоре са конзорцијумом на чијем је челу „Хјундаи” о изградњи 1 GW самобалансираних соларних електрана, и откочили градњу ЕПС-овог ветропарка „Костолац” који ће бити на мрежи идуће године”, навела је Ђедовић Хандановић.

Нагласила је да је Енергетска заједница означила Србију као лидера у спровођењу реформи у претходних годину дана, да те резултате препознаје и Европска комисија, а да интересовање инвеститора у ОИЕ показује да „виде Србију као земљу која зна шта ради и где жели да стигне”. „Наш циљ је да до 2030. Србија добија 45 одсто електричне енергије из ОИЕ, због чега је планирано укупно 3,4 GW нових капацитета из ОИЕ кроз инвестиције јавног и приватног сектора. Глобални циљ је 42% производње струје из ОИЕ у истом периоду што значи да ћемо ми бити изнад глобалног просека. Врло смо амбициозни, али и реални у тим плановима. На аукцијама које смо успешно спровели у 2023. години, уз подршку ЕБРД, обезбедили смо нових 700 зелених мегавата, од којих ће електране на солар бити на мрежи већ ове године, а ветроелектране у 2025. и 2026. Очекујем да успешно реализујемо наш план за добијање најмање 1.300 МW из ОИЕ кроз аукције. Србија је тренутно прва у региону, а трећа у Европи по нарученим ветротурбинама”, навела је Ђедовић Хандановић.

Ђедовић Хандановић је подсетила да су у претходном периоду донете тешке, али неопходне одлуке у вези са ценама електричне енергије и гаса, али да су за грађане те цене и даље међу најнижима у Европи. „Покренуте су озбиљне реформе у енергетском сектору које се тичу управљања и организације енергетских предузећа, које ће омогућити домаћој електропривреди да иде напред. Није могуће да се све реформише за пет месеци, али је процес кренуо и ЕПС ће морати да прати политику државе уз професионално управљање које повећава продуктивност и ефикасност и решава нагомилане проблеме током претходне три деценије”, навела је министарка.

Подсетила је и да су у претходном периоду покренуте и велике инвестиције у преносном систему, укупне вредности око 550 милиона евра, које ће обезбедити повећање преносних капацитета са суседима на истоку, западу и северу, као и да се реализује историјски највећа улагања у дистрибутивну мрежу, вредности 440 милиона евра, за уградњу паметних бројила, замену дрвених бандера бетонским и реконструкцију трансформаторских станица.

У сектору нафте и гаса, према њеним речима, обезбеђене су довољне резерве енергената и диверсификовани правци снабдевања гасом, да ако се нешто непредвиђено деси можемо гас да добијемо гас и из других извора.

„Доказали само да велике инфраструктурне пројекте можемо да завршавамо у року и планирамо да тај тренд наставимо са новим пројектима. Гасовод Србија-Бугарска од 109 километара завршили смо за 12 месеци, допремили и уградили цеви, изградили мерне станице, повезали на системе и добили сва интерна одобрења за пробни рад“, додала је она.

Према речима министарке, велики изазов у енергетској транзицији представља доступност финансијских средстава, пре свега бесповратних средстава и повољних кредита, којима Србија нема ни упола исти приступ као чланице ЕУ. „Морамо да планирамо одакле ћемо да обезбедимо средства за хиљаде људи на које ће утицати зелена транзиција. За то нам је пре свега потребан адекватан приступ фондовима, пре свега фондовима ЕУ за бесповратна средства. Важно је да имамо приступ и другим повољним финансијским инструментима, јер смо одлучни да спроводимо реформе и да уподобљујемо наш регулаторни оквир, али морамо да имамо предвидљивост за средства која нам се стављају на располагање, да бисмо могли да пратимо наше циљеве који су усклађени са циљевима ЕУ и да би процес транзиције био одржив“, навела је министарка.

Нагласила је и да је енергетска транзција увезана са доступношћу критичних минерала и да је у свету препознато да без инвестиција у рударство није могуће спровести прелазак на чисте изворе енергије.

„Процењује се да ће бити потребно два пута више критичних минералних сировина на глобалном нивоу, а у зависности од потражња и цена зависиће и њихова доступност. Постојећа флота електричних аутомобила која се сада креће у нивоу од око 30 милиона, до 2050. треба да достигне око 240 милиона. За производњу само једног електричног аутомобила потребно је 40 килограма никла, девет килограма литијума, 66 килограма бакра. Све то је немогуће без већих инвестиција у рударство и веће доступности критичних минералних сировина“, рекла је Ђедовић Хандановић.

Она је подсетила да је Влада Србије пре две године донела одлуку да пројекат Јадар буде обустављен и да ће тек нова влада разговарати о томе како да на најбољи и пре свега најбезбеднији начин искористимо наша богатства. „Све земље треба да размишљају о ресурсима којим располажу и како могу да их искористе уз максималну заштиту животне средине и здравља људи, уз напредне технологије и веће инвестирање, ако желе да буду активан учесник транзиције и имају приступе новим изворима раста“, рекла је Ђедовић Хандановић.