Ђедовић Хандановић: Рударство мора дати још већи допринос привредном расту у будућности, заштитићемо интересе државе

„Рударство из године у годину бележи раст, удео сектора рударства у бруто домаћем производу је у 2022. години био 2,7 одсто. Очекујемо да се тај тренд настави и у годинама пред нама, посебно имајући у виду захтеве енергетске транзиције. Данашње рударство у Србији дугује велику захвалност Рударско-геолошком факултету јер без квалитетног образовања нема инжењера, развоја технологија и напретка“, рекла је министарка.

Ђедовић Хандановић је истакла да су пред садашњим и будућим генерацијама студената овог факултета додатни изазови и да је више него икада важно пронаћи равнотежу између рударства и заштите животне средине.

„Данас ваша реч, реч струке, мора бити пресудна. Јасно је да рударство мора имати утицаја на нашу околину. Задатак државе је да уз помоћ струке постави правила и у највећој мери минимализује и ограничи те последице. Управо због тога цео свет препознаје нужност нових инвестиција у рударство и нове, чистије технологије. Наш циљ је да рударство у Србији не само сачувамо већ и омогућимо да се оно још снажније развија, да буде модерно, одрживо, ефикасно, јер ћемо тиме дати шансу и нашој привреди да се развија и грађанима да боље живе. Истовремено, константно морамо да подижемо захтеве и критеријуме када је реч о технологијама које се примењују и заштити интереса Републике Србије. На путу ка том циљу потребна су нам иновативна технолошка решења, најбоље светске праксе, али и наша памет и инжењери“, рекла је она.

Министарка је рекла да је енергетска криза, уз енергетску транзицију, додатно нагласила значај минералних ресурса за обезбеђивање стабилног привредног раста.

„Посебан фокус је на критичним минералним сировинама, без којих нема успешне енергетске транзиције. Да би транзиција била успешна, процене кажу да ће се до 2050. године тражња за критичним минералним сировинама повећати чак десет пута“, рекла је она.

Истакла је да је Србија богата минералним ресурсима, као и да је потребна свеобухватна анализа стања свих минералних сировина, у смислу ресурса, одрживости експлоатације и утицаја на животну средину и усаглашености са светским стандардима.

„Започели смо рад на Стратегији управљања минералним и другим геолошким ресурсима за период од 2025. до 2040. Драго ми је што је тај задатак поверен управо овом факултету, кредибилној образовној установи“, рекла је министарка.

Додала је да ће се кроз стратегију сагледати и стратешке металичне минералне сировине од којих је европска и светска економија зависна и од којих ће из дана у дан бити све зависнија, а којима је Србија богата.

„Сагледаћемо прилике и потребе за рудама бакра, злата, бора, литијума, никла, кобалта... Стратегија ће бити документ који треба да, полазећи од науке и чињеница, подигне свест како стручне, тако и шире јавности о важности експлоатације минералних сировина. Управо кроз Стратегију желимо да дамо одговоре на све тренутне изазове, али и дефинишемо позицију Србије на рударској мапи Европе и света. Знамо да наша земља има прилику да се укључи у светску трку и треба да промислимо, укрстимо чињенице и на нама је да одлучимо какву ћемо позицију у тој трци заузети“, рекла је министарка.

Министарка је закључила да се планира и доношење новог Закона о рударству и геолошким истраживањима који ће предвидети већу улогу Републике Србије у самом поступку одлучивања у области геологије и рударства, где ће се као могући модели разматрати и концесије за истраживање и за експлоатацију стратешких сировина на бази подлога добијених од Геолошког завода Србије.