Ђедовић Хандановић са мисијом ММФ о пројектима и реформама у енергетици

Кад је енергетски сектор у питању  у фокусу актуелне ревизије стендбај аранжмана ММФ-а су енергетска сигурност и безбедност, због чега је је на састанку разговарано о планираним инвестицијама и диверсификацији извора и рута снабдевања енергентима које доприносе остварењу овог циља.

„Држава у управљању процесом декарбонизације енергетског сектора, у складу са преузетим међународним обавезама, мора да се понаша одговорно, да обезбеди у сваком тренутку сигурност снабдевања и унапређује енергетску независност. Радимо на стварању повољног амбијента за приватне инвестиције, али је реалност да без значајних улагања државе није реално да пратимо циљеве декарбонизације на које смо се обавезали Париским споразумом и Софијском декларацијом о Зеленој агенди за Западни Балкан. Неопходно је и повећање ефикасности државних енергетских предузећа, која морају да воде рачуна о својим оперативним трошковима, како би обезбедили одрживо пословање, али и о бољем планирању и ефикасној реализацији инвестиција“, навела је Ђедовић Хандановић.

Она је подсетила да су Полазним основама плана развоја енергетске инфраструктуре, које је Влада усвојила прошле године, дефинисани приоритети у развоју енергетске инфраструктуре, на чијој реализацији се већ ради.

„Спровели смо јавни позив за стратешког партнера за изградњу самобалансираних соларних електрана снаге 1 GW и сада преговарамо о комерцијалним условима са изабраним конзорцијумом који предводи „Hyundai Engineering”. Нови блок ТЕ Костолац Б3 очекујемо да се ускоро нађе на мрежи, а у првој половини идуће године ће бити на мрежи и први ветропарк ЕПС-а, у Костолцу. Завршава се и изградња постројења за одсумпоравање у ТЕНТ A, што је тренутно највећи еколошки пројекат у термоелектранама у Европи и трећи највећи у свету, које ће бити пуштено у рад у наредних неколико недеља“, рекла је министарка.

Нагласила је да је остварен добар напредак у припремама за изградњу РХЕ Бистрица, која је кључни пројекат за балансирање нових капацитета из ОИЕ, за који се израђује просторни план и интензивно воде разговори о обезбеђивању финансирања.

„Међу приоритетима је ревитализација четири постојеће хидроелектране у оквиру ЕПС, у које планирамо да уложимо око 400 милиона евра. За пројекат РХЕ Ђердап 3 завршени су хидролошка студија и Претходна студија изводљивости, и на основу тога ћемо донети одлуку у ком обиму и фазама ћемо наставити овај пројекат“, рекла је Ђедовић Хандановић.

Она је навела да је Енергетска заједница означила Србију као лидера енергетских реформи и у процесу декарбонизације, а да је Министарство рударства и енергетике означено као најуспешније у спровођењу обавеза у вези са процесом приступних преговора за чланство у ЕУ у последњем објављеном извештају о спровођењу Националног програма за усвајање правних тековина ЕУ.

„Прошле године успешно је спроведен први круг аукција за тржишне премије, којим је обезбеђено нових 715 мегавата из ветра и солара. На тим аукцијама постигли смо цене које су ниже од тржишне, а други круг аукција ћемо спровести ове године кад проценимо да је тржиште спремно“, навела је Ђедовић Хандановић.

Истакла је да прошле године завршена у року изградња гасне интерконекције Србија-Бугарска, којом се наша земља повезала са изворима гаса из Азербезбејџана и из LNG терминала у Грчкој. „Планирамо да наставимо са диверсификацијом у области снабдевања природним гасом, а приоритет су гасне интерконекције са Северном Македонијом и Румунијом. Највећи изазов са пројектима у области гаса тренутно је лимитирано обезбеђивање финансирања, због става међународних финансијских институција“, рекла је она.

Говорећи о ситуацију у енергетском систему, министарка је навела да резерве угља на депонијама ТЕ „Никола Тесла“ А и Б и ТЕ „Костолац“ тренутно износе око 2,2 милиона тона, те да су тренутне хидролошке резерве два пута веће у односу на септембар прошле године, и скоро 40 одсто веће у односу петогодишњи просек.

Једна од тема разговора са мисијом ММФ било је и реформисање „Електропривреде Србије“, где је речено да је финансијска ситуација ЕПС-а нормализована у 2023. години након стабилизације тржишта електричне енергије и веома повољне хидролошке ситуације. “У прошлој години, ЕПС је остварио добит од 114 милијарди динара, што је историјски финансијски резултат. Поред побољшане финансијске ситуације, и инвестиције су почеле да се ефикасније реализују, а инсистираћемо на још бољем планирању и ефикасном спровођењу инвестиција. У оквиру плана реструктурирања ЕПС-а, ради се на оперативном и финансијском реструктурирању, бољем управљању ризицима, као и на унапређењу управљања људским ресурсима, како би се омогућило одрживо пословање компаније“, рекла је Ђедовић Хандановић.

На састанку је наведено да је у изради је нова методологија обрачуна цена електричне енергије и гаса за привреду у сарадњи са Електропривредом Србије и Србијагасом како би се сагледала унапређења и створили предуслови за флексибилност реаговања у складу са тржишним кретањима.

Формирањем Републичке комисије за енергетске мреже, у складу са последњим изменама Закона о енергетици из 2023, као независног органа за контролу оператора преносног система електричне енергије и оператора транспортног система природног гаса, у складу са европским прописима, чиме је омогућена успешна реформа гасног сектора, која ће бити настављена и у овој години.