Ђедовић Хандановић: Србија део енергетске транзиције, кључно питање како да буде одржива и праведна

„Радила сам у земљама Европске уније које су енергетску транзицију започеле много пре наше земље. Неке од њих су убрзано ушле у тај процес накнадно схвативши све тешкоће и изазове који су претили стабилности функционисања електроенергетског система. Једини постулат који транзиција мора да испуни јесте да буде одржива и добро планирана. Декарбонизација и излазак из угља нису ни мало лаки и јефтини задаци. Због тога у тај процес нисмо кренули са нерационалним приступом, нити ћемо то радити у будућности затварањем термокапацитета само зато што неки мисле да је то потребно. У пракси то потпуно другачије изгледа када треба да осигурате базну енергију и сигурност снабдевања за грађане и привреду”, рекла је министарка на трећој Међународној и стручној конференцији „Како спровести одрживу транзицију у електроенергетском сектору Западног Балкана?” у организацији Енергије Балкана.

Министарка је истакла да је излазак из угља дугорочно изазован процес који треба да се спроведе на одржив начин.

„Земље Европске уније почеле су да се баве овим питањем пре више од десет година када су признале да им фале финансијска средства. Формирале су фондове да би обезбедиле праведну транзицију који су посебно важни за земље попут Пољске и Чешке које се, као и ми, доминантно ослањају на угаљ. Ти фондови су вредни неколико милијарди евра и служе за преквалификацију људи погођеним енергетском транзицијом, обезбеђивање нових радних места, затварање копова и изградњу нових капацитета из ОИЕ. С обзиром да делимо циљеве као и ЕУ у енергетског транзицији, морамо да дођемо до повољних финансијских средстава и да учествујемо у тим фондовима како бисмо обезбедили праведну транзицију без дизбаланса у систему и негативних социјалних и економских ефеката у деловима Србије који се ослањају на рударство и угаљ”, рекла је она.

Министарка је додала да морамо бити упорни у том захтеву али да не треба само да чекамо помоћ и подршку већ и да планирамо постепено и одрживо повећање производних капацитета из ОИЕ, уз стабилност на преносном систему, омогућавајући грађанима стабилно снабдевање електричном енергијом.

Она је подсетила да је Министарство рударства и енергетике у претходних годину и по дана унапредило законодавни оквир у области обновљивих извора енергије чиме је обезбеђено више капацитета из ОИЕ и већа сигурност система.

„Изменама Закона о коришћењу ОИЕ, кроз усаглашавање са државним предузећима, успели смо да добијемо најбоље инпуте шта треба да променимо да бисмо остварили најбоље резултате. Сагледали смо и потребе грађана који су важни учесници енергетске транзиције са инсталисаних више од 50 мегавата из соларних електрана, док смо пре 18 месеци имали на мрежи само 12 MW. Разговарамо са Електропривредом и Електродистрибуцијом Србије о предусловима како бисмо убрзали транзицију ка чистим изворима енергије”, рекла је она.

Указала је да се планира изградња нових реверзибилних хидроелектрана које ће омогућити нове капацитете за складиштење енергије. „Радимо на свим предусловима и обезбеђивању финансирања за почетак изградње РХЕ Бистрица али и на новом пројекту самобалансирајућих соларних електрана од 1 GW који ће имати батерије за складиштење енергије”, рекла је Ђедовић Хандановић.

Ђедовић Хандановић је рекла да је гас прелазно гориво у енергетској транзицији, али да финансирање пројеката у гасном сектору постаје проблематично.

„Завршили смо гасну интерконекцију са Бугарском и припремамо нове гасне интерконекције са Северном Македонијом и Румунијом. Морамо да развијамо додатна гасна складишта у нашој земљи како бисмо повећали капацитете и сигурност снабдевања. Међутим, ЕУ иде ка томе да гас постепено избацује из употребе, најпре са већим коришћењем електричних возила а онда и гашењем гасних котлова од 2039. године”, рекла је она.

Истакла је да та чињеница уз турбулентне геополитичке изазове наводи на потребу доношења нових одлука на време.

„Због тога смо били на Самиту о нуклеарној енергији у Брисели, и почели да размишљамо о нуклеарним електранама. Мислимо да су нуклеарне електране једини стабилан извор базне енергије који није из фосилних горива, док су једине алтернативне опције угаљ и гас који нису прихватљиви избог емитовања угљен-диоксида”, рекла је она.

Министарка је додала да је захвална организаторима што се данашњи научни скуп одржава управо на Машинском факултету у Београду.

„Важно је да пошаљемо јасну поруку просветним радницима, научницима и младима да је струка на првом месту. Зато морамо да развијамо нове кадрове, да улажемо у нова знања паралелно са улагањима у физичке и производне капацитете. Морамо да спојимо образовање и науку са плановима државе који ће јасно да подрже развој нових технологија. Размена мишљења на оваквим скуповима треба да допринесе спремности да се успешно изборимо са свим ризицима и да дођемо до најбољих решења у одрживој енергетској транзицији”, рекла је Ђедовић Хандановић.