Десет милиона евра бесповратне помоћи ЕУ за изградњу нових топлана на биомасу у Србији

Уговоре о бесповратним средствима су, у присуству Милоша Вучевића, председника Владе Србије, Оливера Вархејија, Европског комесара за суседску политику и проширење и амбасадорке СР Немачке у Републици Србији Анке Конрад, потписали су Дубравка Ђедовић Хандановић, министарка рударства и енергетике, Тања Мишчевић, министарка за европске интеграције и Карстен Сандхоп, директор канцеларије немачке развојне банке KfW у Београду.

Укупна вредност пројекта износи 31,9 милиона евра, а преостала средства обезбеђују се из зајма немачке развојне банке KfW и донације СР Немачке.

„У претходној фази пројекта, изградили смо четири топлане на биомасу у Прибоју, Малом Зворнику, Новом Пазару и Мајданпеку, уз укупно улагање од 27 милиона евра. Грађани су овом инвестицијом добили поуздано и квалитетно грејање и чистији ваздух. Уз подршку EУ и Немачке, наставићемо са овим инвестицијама и у Нишу, Бајиној Башти, Пријепољу, Рачи и Новом Пазару, где планирамо да заменимо мазут и угаљ биомасом. Емисије угљен-диоксида смањиће се 88 одсто, а сумпор-диоксида биће готово потпуно елиминисане, што значи да ће грађани имати здравију животну средину“, рекла је министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић. 

Она је захвалила Европској унији , као и партнерима из Немачке који су традиционално међу највећим донаторима енергетског сектора у Србији и нагласила да је више од трећине средстава за другу фазу пројекта са KfW обезбеђено из донација.

Комесар Вархеjи је рекао да ће нове инвестиције у даљинско грејање наставити да смањују загађење ваздуха, а истовремено да подстичу локални развој и економски раст, јер дрвна биомаса мора да се снабдева локално да би била економски одржива. „Потписаним споразумима о гранту у вредности од 10 милиона евра ЕУ подржава инвестиције у чистији ваздух и безбедније снабдевање енергијом, понављајући принципе зелене транзиције неговањем енергетске независности и еколошке одговорности“, рекао је Вархеjи и подсетио да је у протеклих 10 година ЕУ обезбедила више од 600 милиона евра грантова енергетском сектору Србије.

Тања Мишчевић, министарка за европске интеграције, рекла је да је овај пројекат важан због енергетске диверсификације и преласка на нове изворе енергије, најпре биомасу.

„Овај пројекат до сада је показао одрживост и корисност за грађане, у првој фази где смо имали четири нове топлане, док сада улазимо у другу фазу где имамо интересовање још неколико општина. Тиме драстично побољшавамо окружење у коме живе наши грађани, смањујемо емисије сумпор-диоксида и угљен-диоксида. Све ово су елементи енергетске транзиције и нашег усклађивања у области заштите животне средине које обухвата Поглавље 27, као и са обавезама које смо преузели из Зеленог договора и других регионалних иницијатива“, рекла је министарка.

Министарка је захвалила Европској унији и комесару Вархеjију на исказаном  разумевању за потребе развоја инфраструктурних пројеката, па и ових у области енергетике, и у Србији и у региону. Посебно је захвалила Савезној Републици Немачкој на великој  билатералној подршци и помоћи коју пружа Србији  и изразила уверење да ће сарадња у том правцу бити настављена.

Амбасадорка СР Немачке у Београду, Анке Конрад, нагласила је да без Западног Балкана, међународни климатски циљеви не могу бити достигнути.

„Немачка ће кроз своје стратешко климатско партнерство са земљама Западног Балкана наставити да подржава Србију у спровођењу амбициозног процеса енергетске транзиције. У случају Србије, одрживо коришћење биомасе треба да олакша енергетску транзицију и допринесе достизању климатских циљева. Грађани у локалним самоуправама где су изграђене топлане на биомасу већ су могли да осете користи од прве фазе пројекта. Веома нам је драго да настављамо да промовишемо енергетски сектор који ће омогућити сигурно снабдевање на одржив начин, будући да ће бити обезбеђена додатна техничка помоћ за успостављање одрживог управљања шумским ресурсима“, рекла је Конрад.