Ђедовић Хандановић: Јачање струке је темељ будућности енергетског и рударског сектора

„Наша компаративна предност је да Србија располаже неким од најзначајнијих минералних ресурса, које Европа означава као критичне минералне сировине. Кад говоримо о јадариту, о којем се ових дана највише говори, са резервама са којима Србија располаже могли бисмо да задовољимо око 17 одсто производње електричних возила у Европи, а ако говоримо о развоју читавог ланца вредности, што је наш циљ, допринос расту БДП-а би био чак до 18 одсто. Ако читава Европа иде у правцу веће самоодрживости, не видим разлог да и Србија не размишља како да заокружимо читав производни циклус руде, батерија, електричних возила, у нашој земљи, где ће радити наши људи и управљати наши стручњаци, а да све то радимо у партнерству са земљама из Европе и по највишим стандардима који важе у ЕУ”, рекла је она.

Министарка је рекла да се одлука о коришћењу природних богатстава којим располажемо не тиче само наше, него и будућих генерација, и да је неопходно слушати реч струке.

„Ако ову шансу не искористимо, будуће генерације ће с правом моћи да питају са којим аргументима смо донели одлуку која утиче и на њихову будућност. Јавне расправе треба да омогуће да дођемо до одрживих решења. Зато је важно да се о оваквим питањима одлуке доносе тако што ћемо слушати струку, а не буку коју праве они који нису ни прочитали студије а који су инсистирали да оне буду објављене. Жао ми је што политичари и полуполитичари, које није брига за екологију и који нису спремни да разговарају аргументима, покушавају да преузму улогу коју може имати само струка. Неутемељене тврдње које свакодневно слушамо, и које смо могли чути и данас нуде они који то раде зарад својих интереса, а не интереса грађана или заштите животне средине. То није добар пут да планирамо и бирамо будућност ове земље, и зато верујем да у свим областима, па тако и у рударству и енергетици, треба да слушамо струку”, рекла је министарка.

Додала је да верује да је јачање струке темељ свега што држава планира у енергетском и рударском сектору.

„Постоји пуно простора за разговор али не и за ширење панике и страха од нестручних људи. Ако неко треба да говори о геологији и рударству то су управо људи који су се за то образовали. Пожељно је имати дебату и различите ставове али не и да се износе информације да Србија преписује законе од афричких држава, које немају никакво утемељење”, рекла је она.

Ђедовић Хандановић је рекла да се због дугорочног напуштања фосилних горива разматра коришћење нуклеарне енергије.

„Озбиљно анализирамо и могућности за коришћење нуклеарне енергије, без које не можемо имати довољно базне енергије до 2050. Окупили смо стручне људе из академске заједнице, са универзитета, државних институција, а за десетак дана потписаћемо и меморандум о сарадњи којим постављамо оквир за институционалну сарадњу и ангажовање свих стручних људи који могу да помогну. Верујем у нашу интелигенцију јер без ње нема ни вештачке интелигенције. Морамо да улажемо у наше људе и да дамо ветар у леђа научним институцијама да се повезују са светским институцијама и да јачају своје капацитете”, рекла је она.

Министарка је нагласила да је поносна што су у кратком периоду остварени значајни резултати на модернизацији дистрибутивне мреже.

„За мање од годину дана обновљено је више од 2.500 километара нисконапонске мреже, замењено више од 730 трансформатора и 34.000 стубова бетонским како бисмо смањили прекиде у напајању и осигурали поузданије снабдевање. Од октобра прошле године уграђено је око 310.000 паметних бројила и захвални смо ЕУ на донацији, док ћемо у наредном периоду уградити укупно 522.000 бројила. Такође, у току је и атоматизација дистрибутивне мреже вредности 150 милиона евра која ће омогућити већу поузданост и смањити губитке на мрежи. То су инвестиције које смо дуго чекали, у току су и завршицемо их”, рекла је министарка.