Ђедовић Хандановић: Опасно ширење дезинформација о еколошким ризицима, стаћемо на пут неистинама и паушалним информацијама

„Жао ми је што се у јавности пласирају дезинформације, јер је то опасно, нарочито за грађане који немају довољно сазнања о овој теми. Сведочимо да су у претходних пет дана изнете бројне неистине, попут навода да се у Нишавском округу истражује литијум, да у Тополи постоји ризик од експлоатације, као и у неким другим градовима. Чули смо да се помиње западна Србија, Пожега и Шабац. Желим да уверим грађане да не постоје никакве одлуке о истраживању литијума на тим локалитетима и да је у последњих 21 годину отворен само један рудник металичних сировина у Србији, док свакодневно слушамо и читамо наслове у медијима да ће се Србија прекопати и да ће се угрозити здравље људи. Дезинформацијама се неосновано ствара страх због чега смо Министарство, други министри у Влади и ја реаговали и наставићемо то да радимо сваки пут“, рекла је министарка.

Ђедовић Хандановић је још једном подсетила да су грађани у Лозници и околини самостално одлучили да продају земљиште компанији за развој пројекта „Јадар“.

„У Народној скупштини говорило се ових дана о насилном расељавању људи у подручју Лознице, што су такође неистине. Људи су из приватних разлога продали своја имања компанији зарад развоја пројекта, док су одређени еколошки активисти, који су такође желели да продају имања а нису у томе успели, постали највећи противници пројекта, као и неки што су продали своја имања“, рекла је министарка.

Када су у питању дезинформације о сумпорној киселини, министарка је истакла да се сумпорна киселина у Србији два пута више користи у пољопривреди и фармацеутској индустрији за производњу ђубрива и детерџената.

„Они износе дезинформације под заставом одбране еколошких стандарда само са циљем борбе против председника државе, премијера и Владе Србије. Народ је два пута на изборима показао шта мисли о тим политикама. Опозиција на основу политичког програма није успела да дође до резултата, а сада то покушава преко застрашивања људи неистинитим информацијама“, рекла је она.

Указала је да је рударска струка јасно рекла да треба стати на пут неистинама.

„Рударско геолошки факултет, Геолошки завод, Комора рударских и геолошких инжењера Србије, Савез инжењера рударства и геологије Србије, Технички факултет из Бора и Рударски институт из Београда у којима ради више од 1.300 запослених стручњака огласили су се и рекли да желе да одбране струку и спрече ширење неистина у друштву. Треба да се боримо за аргументовану расправу на теме о којим грађани немају довољно сазнања“, рекла је министарка.

Додала је да ни једна дозвола о експлоатацији литијума није донета, и да је пред институцијама пуно посла како би се створили услови у погледу заштите животне средине, просторних планова и локацијских услова.

Истакла је да је Влада потписала Меморандум о стратешком партнерству са Европском унијом како би се примењивали највећи еколошки и социјални стандарди у области критичних минералних сировина.

„Желимо да развијамо најновије технологије и иновације што је изводљиво у ланцу вредности од сировина, производње батерија до електричних возила у смањењу загађења ваздуха. Србија има срећу да се налази у врху у свету када су у питању резерве литијума и само је на нама како ћемо то искористити“, рекла је она.

Министарка је нагласила и да држава ради на јачању рударског сектора.

„Радимо на јачању рударског сектора по свим еколошким и социјалним критеријумима због чега ћемо до краја године усвојити нову Стратегију управљања минералним ресурсима. Започели смо и измене Закона о рударству како бисмо заштитили интересе државе и грађана. Желимо да развијамо рударство које је базна индустрија у Србији, од које живи више од 150.000 грађана и које има непроценљиве користи за грађевинарство, хемијску и друге индустрије. Ми смо земља богата рудама и минералима и историјски смо градили привредни развој захваљујући рударству, што мислим да треба да наставимо. Као што је некада у свету била велика потреба за нафтом и угљем, данас су растуће потребе за критичним минералним сировинама које су важне за климатске промене и обновљиве изворе енергије. Треба да проценимо с чим располажемо и како да користимо наша добра без угрожавања животне средине. Наша деца и родитељи живе у овој земљи и наравно да се ништа неће радити супротно интересима грађана“, рекла је Ђедовић Хандановић.

Али не само о рударству, неистине се шире и у погледу увоза електричне енергије и стабилности електроенергетског система, навела је Ђедовић Хандановић.

„Тенденциозне и малициозне оптужбе имају циљ да дискредитују рад Владе. Свесни смо изазова у погледу раста потрошње услед високих температура и чињенице да смо имали топлотни талас током 25 дана. У једном дану имали смо потрошњу 105 ГW/х која се скоро изједначила са потрошњом током зиме, што је у створило притисак имајући у виду да су одређени термо блокови и хидроелектране ушле у ремонтну сезону. За грађане је важно да знају да је недостајућа електрична енергија набављена по повољнијим ценама од тржишних и да су направљени планови како би грађани имали несметано и безбедно снабдевање“, рекла је министарка.

Додала је да се ради на унапређењу производње угља и рехабилитацији постројења старих неколико деценија.

„Захваљујући пожртвованости инжењера, радника и свих запослених у Електропривреди, та постројења држимо у најбољој могућној функцији. Од 2018. године интензивно се ради на нових производним капацитетима, када је почела изградња блока Б3 у Костолцу у коме су ове недеље почеле функционалне пробе. Уложили смо 450 милиона евра у нову рударску опрему како би се подигла производња у Колубари и Костолцу. Ремонт термоелектране у Костолцу ради се након десет година, као и рехабилитација реверзибилне хидроелектране Бајина Башта након 42 године. Ове радове нисмо могли да почнемо пре две године током енергетске кризе, а увек се изводе лети када је потрошња традиционално нижа у односу на зиму. Сви ремонти биће завршени до почетка грејне сезоне“, закључила је министарка.