Ђедовић Хандановић: Измене Закона о енергетици омогућиће већу сигурност снабдевања и одрживу транзицију ка чистим изворима енергије

Министарка је рекла да измене закона омогућавају преношење Пакета за интеграцију елекричне енергије који садржи девет прописа ЕУ, а који треба да омогући спајање тржишта електричне енергије, транзицију ка чистим изворима енергије и сигурно и доступно снабдевање грађана и привреде. „Такође, искористили смо ове измене да унапредимо и бројна законска решења за која смо у претходном периоду уочили да захтевају побољшање“, рекла је Ђедовић Хандановић на јавној расправи о Нацрту измена и допуна Закона о енергетици у Привредној комори Србије.

Основни циљ измена закона јесте већа сигурност снабдевања која ће се обезбедити, између осталог, и кроз сарадњу на регионалном и европском нивоу у случају криза.

„Република Србија се интегрише у европски систем безбедности и сарадње у погледу спремности и управљања кризним ситуацијама и дефинише се поступање Владе, Министарства и оператора преносног система у случају електроенергетске кризе“, навела је Ђедовић Хандановић.

Законске измене, како је речено на јавној расправи, важне су и за боље функционисање тржишта електричне енергије, које ће бити у потпуности усклађено са европским правилима, али и за оснаживање и заштиту крајњих купаца. „То ће се урадити, између осталог кроз дефинисање енергетског сиромаштва, стварање услова за оснивање и деловање енергетских заједница, као и права на напредне мерне системе, односно паметна бројила. У оквиру модернизације дистрибутивне мреже, коју смо започели пре мање од годину дана до сада је реконструисано око 2.500 километара нисконапонске мреже, више од 720 трансформатора је замењено и уграђено је више од 500.000 паметних бројила и то је одличан резултат“, рекла је министарка. 

У дистрибутивном систему, новине се тичу прикључивања јавних и приватних пуњача електричних возила на дистрибутивни систем, што је важно због електрификације саобраћаја и смањења емисија штетних гасова. Такође се регулише поседовање и управљање објектима за  складиштење електричне енергије, које је значајно за интеграцију обновљивих извора у електроенергетски систем. Такође, унапређена су и правила за прикључење електрана на дистрибутивни систем.

Измене закона предвиђају и доношење два нова стратешка документа: Стратегије развоја и употребе водоника и Стратегије развоја производње и употребе топлотне енергије. Први пут се уводе и лиценце за складиштење електричне енергије, ослобађају се лиценцирања произвођачи електричне енергије за сопствене потребе, без обзира да ли се вишак произведене енергије предаје у систем.

Министарка је рекла и да измене закона уводе могућност да снабдевање крајњих купаца електричном енергијом обавља сам произвођач на основу уговора о откупу електричне енергије са физичком испоруком, кроз тзв. корпоративни ППА (power purchasing agreement). „То је већ дуже време захтев привреде и тиме унапређујемо развој приватног сектора. Такође, новина је обавезна сертификација инсталатера ОИЕ система, што ће бити додатна гаранција у погледу квалитета радова и опреме“, додала је Ђедовић Хандановић.

Она је подсетила да је недавно потписан Меморандум о разумевању о примени развоја нуклеарне енергије у Републици Србији са представницима пет министарства и 20 факултета, научних института и енергетских предузећа, који треба да омогући окупљање стручних кадрова који ће радити на испитивању могућности за успостављање програма за мирнодопску примену нуклеарне енергије у Србији и његовом спровођењу, ако се донесе таква одлука. 

„Измене Закона о енергетици предвиђају поново увођење области нуклеарне енергије, односно престанак важења Закона о забрани изградње нуклеарних електрана. Истовремено, уређују се главни кораци у потенцијалној мирнодопској примени нуклеарне енергије у Србији, на основу смерница Међународне агенције за атомску енергију“, рекла је Ђедовић. Прва фаза подразумева испитивање оправданости приступа развоју нуклеарне енергије, кроз анализу техничко-технолошких, правних, економских, финансијских и других захтева, израду неопходних анализа и информисање јавности, пре него што се приступи доношењу информисане одлуке која претходи фази развоја програма нуклеарне енергије и касније, његовог спровођења, односно изградње и почетка производње енергије у нуклеарној електрани.

„Од тренутка доношења првих информисаних одлука о изградњи нуклеарне електрана, до пуштања у рад потребно је најмање 10 година. Наш задатак данас јесте да планирамо и да се припремамо да бисмо били енергетски безбедни и за 15, 20 и 30 година, током којих нас очекује и смањење производње из угља и повећане потребе за енергијом, пре свега због очекиваног раста индустрије, дигитализације, вештачке интелигенције“, закључила је Ђедовић Хандановић. 

Председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж, рекао је да је развој енергетског сектора важан не само за функционисање првиреде, већ и за њену конкурентност и нагласио да се измене Закона о енергетици не баве само тренутним енергетским проблемима, већ и да на добар начин трасирају енергетску будућност Србије.